Предвиђање аналитичара: Пет могућих Путинових корака у борби против Запада

Руски предсједник Владимир Путин извршио је инвазију на Крим и припојио га Русији, настављајући праксу примјене војне интервенције у иностранству под изговором да штити интересе етничких Руса и интересе Русије.

Иако Путинов продор у украјинску територију ни издалека није окончан, Русија би могла да предузме и друге кораке како би проширила подручје утицаја своје постсовјетске државе. Агенција за савјетничке услуге "Викистрат" процењује шта би слиједеће могло да се деси у овом региону.

Сценарио 1

2015: Русија одговара на санкције због Украјине агресивном сајбер кампањом

ЕУ и САД реагују на руску интервенцију против Украјине наметањем строгих економских и политичких санкција. Одговарајући на њих и надајући се да ће тиме одвратити Запад од нових мјера, Русија започиње низ спорних сајбер напада на западне економске и медијске институције, које често добровољно изводе "патриотски настројени хакери"; резултат су материјална штета, финансијски губици и прекид комуникације унутар западних и прозападних ентитета.  

Сценарио 2

2016: Русија пружа подршку државном удару против Лукашенка за вријеме побуне након избора у Бјелорусији

У новембру 2015. предсједник Александар Лукашенко побјеђује на још једним лажираним изборима у земљи коју многи називају "посљедњом диктатуром у Европи". Охрабрени успјехом украјинских демонстраната у Кијеву, млади, националистички настројени демонстранти заузимају Трг независности у Минску.  

Снаге безбједности их растерјују уз примену силе, али не могу да угуше шири покрет против Лукашенка, покрет који ће једнога дана добити легитимитет у народу.

Да не би поновила грешку почињену у Украјини са Јануковичем и све огорченија на Лукашенка, Русија се слаже са међународним посматрачима да је почињена масовна превара и да је било манипулисања гласачима. Почетком 2016, Русија користи мрежу агената и војних савјетника да изведе државни удар, у договору са високим официрима бјелоруске армије и службом безбедности.  

Лукашенка хапсе, руске снаге изводе "заједничке војне маневре" како би спречиле отпор снага лојалних предсједнику, а на положај долази вршилац дужности предсједника.

Сценарио 3

2017: Користи војнике плаћенике у Сомалији ради остваривања интереса

Руски цивили бивају отети у Сомалији. Умјесто да плати откуп, Москва одлучује да пошаље плаћенике из једне од својих нових приватних војних компанија како би, уз подршку морнарице, отпочела мисију спасавања.  

При том на уму има четири циља:  

1. - Да демонстрира способност руских приватних војних и безбједносних компанија на глобалном тржишту плаћеника
2. - Да одврати друге који помишљају да отму Русе

3. - Да се додвори националистима код куће

4. - Да подсјети Африку да им је Русија могући савезник

Сценарио 4

2018: Шаље трупе у источни Казахстан

Послије смрти казахстанског предсједника Назарбајева 2018. и дуготрајне борбе за насљедство, земља је политички нестабилна. Кина, која има дугу традицију вршења војног притиска на Казахстан, постаје све моћнија и пријети војним маневрима, те Казахстан - сматрајући Москву мањим од два зла - прећутно прихвата руско освајање источног града Оскемена (Уст-Каменогорска), наводно ради заштите руског већинског становништва.  

Прави и неизречени циљ је да се сигнализира Пекингу да је Русија та која гарантује Казахстану безбједност током несигурних времена. Москва жели да обнови војне базе које ће касније моћи да прошири.

Сценарио 5

2020: Блокира изградњу гасовода од Туркменистана до Азербејџана

До 2020. Транс-јадрански гасовод биће завршен и омогућиће транспорт гаса из гасних поља Шах Дениз у Европу. Насупрот томе, гасоводи који би требало да обезбједе продају гаса из Туркменисана и Казахстана Кини још нису завршени. Тражећи алтернативе, Туркменистан одлучује да направи Транс-каспијски гасовод до Азербејџана, и на тај начин отвори пут ка Европи.

Москва се строго противи изградњи Транс-каспијског гасовода, јер је ријеч о конкуренцији руском гасу. Износећи тврдњу да постоји опасност од загађења морског дна и да Туркменистан де факто покушава да утврди границе на мору, Москва шаље своју флоту у Каспијском мору како би спријечила бродове да поставе да цијеви. Као посљедица тога, осигуравајуће компаније и власници бродова оцијењују да постављање гасовода представља превелики ризик и повлаче бродове, и на тај начин се обуставља цио пројекат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.