Пред изборе у САД: Истраживања најављују промјене

ВАШИНГТОН - Мање од 100 дана прије избора на средини мандата америчког предсједника Доналда Трампа, бирачи захтијевају корјените промјене у Конгресу и окрећу се Демократској странци, показују резултати најновије анкете коју је спровео Си-Ен-Ен.

Према налазима анкете, демократе воде у односу на републиканце са разликом од осам одсто међу регистрованим бирачима када је ријеч о општем опредјељењу за странку.

Демократе такође задржавају значајну предност у погледу ентузијазма бирача и имају предност од 20 процената међу онима који наводе да су изузетно мотивисани да гласају.

Истовремено, 38 одсто Американаца сматра да би земљи било боље ако би демократе преузеле контролу над Конгресом овог новембра, док 33 одсто мисли да би то било горе за САД, а 29 процената сматра да то не би направило никакву разлику.

Као показатељ тежње ка драстичним промјенама у Вашингтону, већина бирача сматра да би Конгрес био бољи ако би већи број његових тренутних чланова изгубио мјесто на изборима ове јесени.

Фрустрација бирача ситуацијом у Вашингтону огледа се у изразито негативним ставовима према обје странке и њиховим лидерима у Конгресу, као и у распрострањеном осјећају да ниједна страна не посвећује довољно пажње економским питањима која су бирачима константно у првом плану, наводи Си-Ен-Ен.

Републиканци, ипак, стоје нешто горе у том погледу, при чему 63 одсто Американаца сматра да се Републиканска странка недовољно фокусира на питања трошкова живота, док 52 одсто сматра да демократе не посвећују довољно пажње тој теми.

Американци сада виде демократе, више него републиканце, као „странку промјена“, што представља промјену у односу на прошло прољеће, додаје Си-Ен-Ен.

Демократе и независни гласачи који нагињу демократама посебно су заинтересовани за промјене унутар саме странке. Готово шест од десет испитаника наклоњених демократама сматра да су њиховој странци потребне бар велике промјене, ако не и потпуна реформа.

Истовремено, порастао је број оних који подржавају Демократску странку, у поређењу са почетком другог мандата предсједника Трампа, и који ће рећи да су се због политичких дешавања у посљедњих неколико година осјетили ближим тој странци. Тај проценат сада износи 31 одсто, наспрам 23 одсто у јануару 2025. године.

Како показује анкета, међу онима који сматрају да су промјене неопходне, далеко је више оних који вјерују да би млађи кандидати, ново руководство и одлучнији став према Трампу унаприједили странку, него оних који би подржали заокрет ка љевици или центру.

Упркос извјесном слабљењу подршке коју Трамп ужива у Републиканској странци, 56 одсто републиканаца и оних који нагињу тој странци наводе да је он позитивно утицао на њу, што је пад у односу на 67 процената колико их је исто мислило раније ове године.

Како показују резултати истраживања, седам од 10 гласача наклоњених демократама каже да ће њихов глас у новембру служити као порука противљења предсједнику Трампу, док само 41 проценат гласача наклоњених републиканцима наводи да ће њихов глас представљати израз подршке.

Шест од десет демократа и независних бирача који нагињу демократама рекли су да би им сметало ако би њихова странка номиновала кандидата који подржава чак и неке од кључних Трампових политика.

Републиканци и независни бирачи који нагињу републиканцима, ипак, нису толико заинтересовани за промјене унутар своје странке као демократе, будући да само око трећина њих сматра да су странци потребне велике промјене.

Када је ријеч о односу према Израелу, већина одраслих који подржавају Демократску странку наводи да им не би сметало ако би њихова странка номиновала кандидата који се залаже за смањење помоћи Израелу, док би и већини републиканаца било мање пријатно да кандидат њихове странке изнесе такав став.

Истраживање Си-Ен-Ена спроведено је у периоду од 23. до 27. јула на случајном националном узорку од 1.225 пунољетних грађана САД, преноси Си-Ен-Ен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.