Православни Божићни обичаји широм свијета

Божићни обичаји у православном свијету разликују се од поднебља до поднебља, гдје је сваки народ унио властиту традицију у празник који прославља рођење Исуса Христа.

У Русији, гдје се Божић обиљежава по старом календару, дакле 7. јануара, обичај је да се породице окупљају за столом на Бадње вече. Након поста, који престаје са појавом прве звијезде на небу, слиједи специјална божићна вечера без меса, а главно јело се зове "кутја".

Вечера је припремљена од различитих врста житарица које симболизују наду, уз додатак меда и сјеменки мака (симболи среће и мира). То се сматра "Светом вечером", а сервира се на бијелом столњаку који симболизује бијело рухо у које је Христ увијен по рођењу.

У просторију се унесе нешто сламе као подсјећање на скромно окружење у ком је Исус рођен, а велика бијела свијећа је постављена у средини стола у знак објаве да је Христ свјетло свијета.

У Грчкој се Божић прославља 25. децембра. Тамошњи обичаји налажу да на Бадње вече дјеца у селима иду од куће до куће гдје домаћинима пожеле све најбоље и отпјевају божићну пјесму (на грчком "каланда"), а заузврат буду почашћени бомбонама или новцем.

За вечеру која се припрема за Бадње вече карактеристичан је "Христов хљеб" ("христопсомо"), у облику великих векни различитих облика, на чијим корама су декорације које обично представљају послове којим се породица бави. За разлику од већине, обичај у другим православним земљама, за вечеру на Бадње вече се служи месо, и то јањетина и прасетина.

У грчким домовима све донедавно није био раширен обичај кићења јелке. Оно што за Божић краси готово сваки грчки дом је босиљак омотан око малог дрвеног крста, причвршћеног жицом изнад дрвене посуде са светом водом. Једном дневно, члан породице, обично мајка, умочи дрвени крст са босиљком у свету воду и њиме пошкропи све просторије у кући.

На тај начин, кажу, тјерају се зли духови - "киланцарои", који живе у средишту земље, а у куће улазе кроз димњак. Од Божића, 25. децембра, па до Богојављења (6. јануара) постају права напаст.

У Бугарској, на Бадње вече (који се слави по новом календару) припрема се посебна вечера од 12 јела без меса, која симболизују 12 мјесеци у години. То су јела од граха, ораха и љешника, сувих шљива, а ту је и традиционални бугарски колач - "баница". Након вечере, важно је да сви чланови породице од стола устану у исто вријеме.

И у Украјини је најважнији дио прославе Божића вечера на Бадње вече, коју Украјинци зову "Свјата вечера". У сеоским домаћинствима обичај је да глава куће доноси сноп пшенице који се зове "дидух", што значи "дједов дух", што симболизује претке и наглашава жељу да година добро роди. У градским породицама, "дидух" је прустан у сноповима пшенице који се ставе у вазу.

У Румунији, народни божићни обичаји у селима почињу 20. децембра, на дан светог Игњатија, када се жртвује прасе које ће бити припремљено за вечеру на Бадње вече. Вјерује се да ће дух прасета у наредној години породици донијети благостање.  Вечера се припрема и по три дана, и састоји се углавном од прасетине на разне начине, сарме, кобасица, а служи се и ћуретина, уз шљивовицу и вино. Посебност румунске божићне трпезе чини "козонаћи" - колач са грожђицама и љешницима.

За Бадње вече дјеца иду од куће до куће и пјевају божићне пјесме, а са собом носе звијезду израђену од украсног папира. Касније им се придруже и одрасли.

У Македонији, која Божић прославља по старом календару, "коледе" (дјечије пјевање божићних пјесама од врата до врата) "пада" 5. јануара. Дан касније слиједи Бадње вече, када се на кућно огњиште доноси божићно дрво - "бадник". Дрво се прије тога исијече на три дијела (што представља Свето тројство), а сва три дијела у кућу унесе отац. Син или други члан породице дијелове дрвета стави у ватру а затим се размјене честитања: "Добра вечер и весел бадник".

Трпеза - "посна вечера" - је строго вегетаријанска: кувано поврће, љешници и ораси, хљеб и суво воће.

Грузија

У Грузији се на Бадње вече чека да сат откуца 12 пута, а затим почиње вечера уз традиционално грузијско вино. 

Божић се прославља 7. јануара литијама на којима се пјева традиционална божићна пјесма "Aлило". Дјеци се дарују бомбони и колачићи.

Сирија и Египат

Православни вјерници у Сирији и Египту прослављају Божић на слична начин као и у Русији, јер су руски православни свештеници били ти који су у Aфрику у Блиски Исток донијели сјеме православља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.