Православци на интронизацији папе

Ватикан - Интронизацији папе Фрање присуствоваће представници готово свих православних цркава, а међу њима и васељенски патријарх Вартоломеј, преносе агенције.

То је први пут у историји да један васељенски патријарх присуствује устоличењу папе.

Сусрет двојице поглавара неће бити формалан, он је у циљу унапређења православно-католичких односа.

Отуда је, истиче се, у пратњи патријарха, митрополит пергамски Јован Зизиулас, који веома дуго предводи православну страну у мукотрпном међусобном дијалогу.

Цариградска патријаршија жели овим присуством да покаже да јој је веома стало до “наставка блиских контаката”, и то поред “протеста фундаменталиста”, посебно из Грчке, који патријарха Вартоломеја оптужују за “издају православља” због односа са Ватиканом.

У Москви су ових дана новом папи Фрањи исказане бројне похвале, од патријарха Кирила, а посебно од “другог човјека”, митрополита волоколамскиог Илариона Алфејева, који је надлежан за спољне послове, јавила је Вјерска информативна агенција.

Он ће присуствовати устоличењу, као и предсједник руског парламента.

Митрополит Алфејев очекује интензивирање богословског дијалога двије цркава, који је успостављен прије тридесетак година.

За сарадњу постоји “широко поље”, посебно: социјална питања, заштита прогањаних хришћана у свијету, нарочито на Блиском истоку, сарадња у спашавању свијета од “моралне деградације”.

- Надам се да ћемо ускоро моћи да говоримо о конкретним чињеницама позитивне динамике православно-католичке сарадње - рекао је Алфејев и додао да папа има “духовну симпатију према православљу”, зато се жели наставак “савезнички односи”.

Папа Фрањо је “човјек ауторитета”, такође “близак руској духовности”, а воли и да чита Достојевског.

У Москви истичу папину скромност, “добар став према Русији”, познавање византијског литургијског обреда који Фрањо и сам служи.

Он посједује православне иконе, посебно Богородице.

Познат је по “конзервативним погледима”, што се у Москви цијени.

- Близак је широким масама - посебно сиромашнима, изјавио је патријархов близак сарадник.

Предсједник Русије, Владимир Путин, убјеђен је да ће папа неговати “конструктивне односе” са Москвом и исказати “плодотворну дјелатност ка јачању мира, међуцивилизацијског и међурелигијског дијалога”.

У руском Савјету федерације су саопштили да и име папе много казује.

Фрањо Асишки је светитељ кога католици, али и сви хришћани “много цијене”, чинио је бројна чуда, исцјељивао слијепе, мртве васкрсавао, љечио прокажене, изјавио је руски сенатор Валериј Шнајакин.

Он се нада да ће папа у реформама бити “умерен”.

Додаје да су обе цркве угрожене од истог, од “моралног пропадања друштва”.

Други руски сенатор, Сергиј Шчебљигин, хвали папин традиционализам, његове “координате хришћанског морала и идеологије”.

Он се бори за традиционалне породичне вриједности, против једнополних бракова, абортуса, сматра да је жени мјесто да пази на дјецу.

Папа је аскета и тиме “примјер за свештенике и вјернике”.

Грчки црквени медији позитивно извјештавају о избору папе Фрање, мада су суздржанији у похвалама и очекивањима.

Грчки поглавар, архиепископ атински Јероним, упутио је “у љубави у Христу” папи жеље за добро здравље и снагу на “апостолском трону”.

Нови патријарх Антиохије, Јован Десети, папи жели добро здравље и нада се сусрету са њим.

Посебно поздравља узимање имена Францискус, Фрањо, по светитељу сиромашних.

Знаке поштовања упутио му је кипарски првојерарх, архиепископ Хризостом, уз наду у братске односе двије цркава.

Патријарх српски Иринеј је у својој честитки пожелио папи Фрањи од Господа “обиље милости и духовне снаге”, уз жељу да остане “на трагу братољубиве и непоколебљиве подршке православном српском народу у његовим изузетним напорима за очување цјеловитости државе Србије”.

Делегацију СПЦ у Ватикану на интронизацији ће предводити митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Иначе, у католичким круговима се поздрављају ови “јасни знаци уважавања и симпатија” према новом папи, уз изражавања спремности да се настави богословски дијалог.

Папа је “отворен за контакте и дијалог”, према православљу има “посебно уважавање и осећај блискости”.

Сигурно ће први значајнији корак бити посјета папе Фрања Цариграду, док ће се на сусрет са патријархом Кирилом још сачекати.

Тест ће бити и заказивање наставка рада заједничке комисије за богословски дијалог, у чему је дошло до извјесног застоја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.