Пост: Да ли је Путин намагарчио Керија и Обаму T

Руски предсjедник Владимир Путин се не повлачи, већ фронт из Украјине сели у Сирију, пише амерички лист "Вашингтон пост".

Како лист наводи, током љета, руске снаге у источној Украјини биле су активне сваког дана и наносиле су значајне жртве украјинској страни, без реакције западних влада.

Након новог примирја 1. септембра, оружје је утихнуло, а оптимисти су спекулисали да се предсједник Русије Владимир Путин повлачи. Тада су, међутим, стигле вијести из Сирије: Руски војни авиони надлијећу провинцију Идлиб коју држе побуњеници, касарна је у изградњи у новој бази, а бродови истоварају нова оклопна возила.

Путин се, како се испоставило, не повлачи, већ само мијења фронт и спроводи још један маневар, попут многих на које америчка администрација није адекватно одреаговала, пише Вашингтон пост.

Још увијек није јасно какве су руске намјере у Сирији, као ни у Украјини, гдје Москва и даље има, према процјенама, 9.000 редовних војника, поред 30.000 нерегуларних, и 240 тенкова.

Неки аналитичари тврде да Путин дејствује на Блиском истоку из очаја, јер није успио да оствари намјере везане за Украјину. То, међутим, може да се посматра и из другог угла, наводи амерички лист: Путинова употреба силе успјела је да примора запад да прихвати његове захтјеве у вези са Украјином и он сада жели да понови тај тријумф на другој позорници.

Како лист наводи, нико није испао више намагарчен потезима Кремља од човјека задуженог да зове Москву и протестује, америчког државног секретара Џона Керија.

Кери је у мају отпутовао у Путиново омиљено излетиште, Сочи, да би са њим разговарао о Ирану, Украјини и Сирији. По завршетку састанка, Кери је поручио да би ратови у Украјини и Сирији требало да се рјешавају кроз америчко-руску сарадњу. Након тога, успостављен је посебан дипломатски канал између Москве и Вашингтона за координацију на пољу Украјине, са циљем да се сукоб оконча до краја године.

Током љета, док се Вашингтон бавио нуклеарним споразумом са Ираном, америчке и европске дипломате ослониле су се на прозападну украјинску владу Петра Порошенка. Кери је у Сочију понудио пуну подршку САД имплементацији споразума "Минск 2", постигнутог у фебруару уз посредство Њемачке и Француске у тренутку када су редовне руске снаге односиле побједу над украјинском војском.

Вашингтон пост оцјењује да је та погодба веома лоша по Кијев јер предвиђа да Украјина мора да усвоји уставну реформу која проруским регионима даје ванредна овлашћења, као и да реформе морају да задовоље Москву, што Путину де факто даје право вета на управљачку структуру у Украјини.

Иако Русија није укључена у прву тачку споразума из Минска - прекид ватре, Обамина администрација снажно је притисла Порошенка да украјинском парламенту поднесе уставни амандман, што је он и учинио и добио прелиминарно одобрење након што је упозорио законодавце да би његова влада могла да изгуби подршку САД.

Порошенко је платио високу цијену: Насилни протести испред парламента резултовали су са неколико смртних случајева. Ипак, дјеловало је као да су САД успјеле да спроведу Керијево обећање Путину.

Путин, међутим, није био задовољан. Навео је да реформа није промјенила суштину структуре власти Украјине, а његов захтјев да диктира политику у Украјини није могао бити очигледнији, наводи Вашингтон пост.

Ипак, умјесто да престану да му попуштају, западни лидери понудили су нове уступке, а њемачка канцеларка Ангела Меркел Изјавила је да је неопходно да се превазиђу разлике у мишљењима са Русијом.

Како је све то повезано са Сиријом, пита лист додајући да је јасно да Путин и тамо има план и да жели да блокира сваки покушај запада да свргне Башара ал-Асада као и да наметне прихватање Асадовог режима као партнера у новој коалицији против Исламске државе.

Путин је ту идеју изнио Обами током телефонског разговора у јуну, а Обама је, као и Кери, погрешно закључио да је Путин спреман на сарадњу, наводи лист.

Руска чизма се сада појављује на терену, у Асадовом етничком упоришту Латакији, а неки аналитичари наводе да руски авиони и беспилотне летјелице могу да буду употребљени за нападе у име сиријског режима.

Путин, још увијек није остварио своје циљеве у Украјини, упркос лобирању запада, а мало је вјероватно да ће успијети да спаси Асада. Али ако је један од његових циљева да покаже да може да наређује и прети Америци, у томе је поприлично успјешан, закључује амерички лист.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.