Посао у Њемачкој за 20.000 људи са Балкана

Много више од 20. 000 људи годишње би могло да дође у Њемачку, ако се рачуна да ће они, прије или касније повести са собом и породицу, каже Андреа Налес.

Програм би требало да траје пет година...

Андреа Налес (СПД), министарка за социјална питања у интервјуу за Шпигел, каже да грађанима из шест земаља западног Балкана хоће да олакша запошљавање и плаћену професионалну обуку у Њемачкој у којој тренутно има рекордних 600 000 слободних радних мјеста.

"Морамо да створимо контигент радних дозвола за држављане свих шест држава Западног Балкана. То би била могућност да се прекине врзино коло уласка у Њемачку и депортације", рекла је Налес.

Суштина њеног предлога је да се у наредних пет година, за људе из тих држава годишње укупно обезбједи 20.000 радних дозвола - без обзира на квалификацију. Ријеч је о радним дозволама, 20 000 годишње, а не о људима. Много више од 20 000 људи из Западног Балкана би могло да дође у Њемачку, ако се рачуна да ће они, прије или касније повести са собом и породицу, рекла је Налес.

Уобичајено је да се у регион Западног Балкана рачунају земље бивше СФРЈ, без Словеније, плус Албанија. С обзиром да је Хрватска чланица ЕУ, овај предлог министарке се односи на Србију, Црну Гору, БиХ, Косово, Македнију и Албанију. (прим.ред.)

Разговарамо о ЕУ чланству, а људи долазе као азиланти

Услови за добијање радног мјеста би били: одобрење њемачке Агенције за запошљавање, конкретна понуда за радно мјесто или професионалну обуку - уз плату на локалном нивоу. Налес је свој предлог образложила овако:

"Не може бити да са земљама попут Босне и Херцеговине и Црне горе разговарамо о кандидатури за ЕУ чланство, док истовремено људи из тих земаља у Њемачку долазе само преко нашег закона о азилу. То је погрешан пут и оптерећује систем предвиђен за потражиоце азила."

Налес планира да уведе и друге олакшице: наиме, по сада важећем закону, странац може да се запосли, тек када за то одређено радно мјесто нема прикладних кандидата из Њемачке или неке друге чланице ЕУ.

"Тамо где има непотребних препрека, требало би их укинути. Могу да замислим да се (људима за Западног Балкана) послије три мјесеца боравка у Њемачкој, на три године укине то правило приоритета за Нијемце и грађане ЕУ. Тиме би се растеретила и агенције за запошљавање", додала је она.

Но, потпуно укидање те регулативе је Налес одбацила: "Још увијек имамо 240.000 младих људи који не успијевају да нађу посао и милион дугорочно незапослених. Њих не смијемо заборавити", преноси Шпигел.

Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ) такође пише о предлогу Андрее Налес да се годишње за 20.000 људи са Западног Балкана омогући посао у Њемачкој, напомињући уједно да све више расте број избјеглица из тог дијела Европе.

"У текућој години је скоро 45 одсто захтјева за азил дошло од људи из тог региона. Ти захтјеви за азил се готово увијек одбијају ", пише ФАЗ.

Од кријумчарења цигаретама до кријумчарења људима

Аустријски Курир поводом избјегличке драме која је снашла Европу пише о криминалним бандама које су се с кријумчарења разним робама, попут цигарета и дрога, пребациле на кријумчарење људи. Тај лист подсјећа на трагедију, смрт 71 избјеглице у камиону. Њихова смрт се приписује једној од тих банди. Лист подсјећа на ухапшене који су осумњичени за смрт избјеглица и напомиње да они, према бугарским изворима, "великим дијелом потичу из сјеверозападне Бугарске. Наводног организатора Цветана Т. је полиција пронашла у његовом дому у ромском гету Хумата, на рубу града Лома. Такође из Лома потиче и 29-годишњи Методиј Г. којег власти оптужују да је возио поменути камион. За њега се говори да је изградио 'каријеру' кријумчара цигаретама и варалице осигурања. У Мађарској је ухапшен и Авганистанац Самсориамал Л. који је наводно помагао у врбовању избјеглица."

Курир се даље осврће на чињеницу да су „до сада људима кријумчарили углавном већ познате велике банде које имају мрежу изграђену све до Сјеверне Африке, с тежиштима у Истамбулу, Анкари и Грчкој. Међутим и те старе банде су преоптерећене овим таласом избјеглица, па у нови пословни модел кријумчарења људима улазе друге криминалне банде с истока. Према процјени шефа Еуропола Роба Вејнврјата, ове године је у бизнис с кријумчарењем људи било инволвирано око 30.000 криминалаца.

Еуропол ове године већ обрађује 1.400 случајева за које се сумња да су вези са том врстом криминала", пише Курир и додаје да „криминалисти полазе од тога да у трагедију с мртвим избеглицама у камиону нису били укључени професионалци, јер се једној професионалној криминалној банди не би могло десити да им се избјеглице угуше. А, и да им се догодило, они би сакрили камион", пише аустријски Курир.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.