Политико: У каквом свијету ћемо живјети послије вируса корона

БРИСЕЛ - Свијет какав смо познавали прије вируса Ковид-19 је нестао, а онај који долази је на нама, пише бриселски Политико у анализи о утицају пандемије на свакодневни живот, демократију и Европску унију.

Портал наводи да је криза бројне земље ставила у карантин, девастирала бројне послове, убила стотине хиљада људи, блокирала стотине милиона, ако не и милијарде живота, због чега се поставља питање шта је сљедеће.

Док свијет покушава да открије како ће бити живјети са корона вирусом или пријетњом од наредних епидемија, потпуно је јасно да пандемија има потенцијал да омете индустрије, убрза културне и економске трендове.

Комерцијално тржиште некретнина озбиљно је погођено кризом изазваном корона вирусом, а претпоставља се да се бројни послови неће поново покренути када криза прође, док ће други дозволити својим запосленима да раде од кућа.

Упркос повременим фрустрацијама које настају радом од куће, менаџери у појединим индустријама су открили како видео конференције могу да буду практичне и чак ефиксније од стотине састанака.

Њемачки министар рада Хубертус Хајл рекао је да је у припреми нацрт закона којим би се људима омогућило да раде од кућа.

Чак и компаније које ће наставити да раде али са много више простора у канцеларијама.

Како се наводи девастиран је и угоститељски сектор, јер је просто необично замислити Европу која се не враћа култури обједовања и отворених кафића.

Према Адријану Куминсу, члану одбора ХОТРЕЦ-а требаће да прође неко време пре него што се ситуција врати приближно на ону каква је била пре пандемије.

Пандемија је утицала и на скраћивање ланаца снабдевања храном, а један од првих опипљивих утицаја корона вируса кбила је панична куповина и празне полице у продавницама подстакнути страхом од нсташице.

Неки тврде да би криза требало да подстакне дубоко размишљање о односу између Европљана и хране, од онога што сада једемо у блокади, до онога што бисмо требали да једемо када је све готово - као и одакле долази.

Комесар ЕУ за пољопривреду Јануш Војчичовски сматра да је најважнија лекција Европи да треба да узгаја своије житарице и да мање зависи од других.

Такође, криза је утицала на однос људи према храни - затварање ресторана и граница земље усмкерило је Европљане на домаће кухиње и на прављење хлеба, колача и друге хране у сопственим кухињама.

Према истраживању агенције ЈуГов (YоуГов) 42 одсто Британаца рекло је да више цијене храну него раније, а 38 одсто да кувају више него прије кризе.

"Дуго времена нисмо цијенили праву вриједност наше хране. Узимали смо је здраво за готово", рекао је извршни директор ЈуГов Мете Лике.

Политико пише и да је криза повећала продају намирница путем интернета будући да су потрошачи били превише уплашени да напштају куће током кризе, због чега су се многи ланци пребацили на онлајн куповину.

Према предвиђањима стручњака тај тренд ће се наставити и након кризе. У бројним земљама надају се да ће се промијенити и ситуација када се ради о бициклима, а многи градови од Милана до Боготе размишљају које кораке да предузму да се повећа коришћење тог превозног средства.

Промењен је и градски саобраћај, па тако карта више у појединим градовима не може да се купи у самом аутобусу. Приземљена је и авио индустрија, а могућност да се састанци одржавају путем видео конференција а не уживо свакако ће смањити промет у авио саобраћају.

Такође, то што ће на бројним аеродромима вероватно постојати контролни пунктови за проверу температура и тестирање на Ковид-19 свакако ће утицати на бројност путника, а посебан изазов представља социјално дистанцирање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.