Политико: Избори у Француској уносе нервозу у ЕУ и НАТО

ПАРИЗ- Кандидаткиња на предсједничким изборима француске десничарске странке Национално окупљање Марин Ле Пен, која подржава руског предсједника Владимира Путина и залаже се за смањење француских котизација ЕУ, ушла је у други круг и унијела нервозу у ЕУ и НАТО, оцијењује портал Политико.

Пројекције агенције Ипсос сугеришу да је француски предсједник Емауел Макрон освојио 28,4 одсто гласова на крају јучерашњег првог круга гласања, а његова главна ривалка Марин Ле Пен, освојила је, према истим пројекцијама, 23,4 одсто гласова.

Резултати првог круга упућују на закључак да ће очи међународне политичке јавности и држава, како у Европи тако изван Европе, бити упрте ка Француској.

Ле Пенова је изазвала узбуну изјавом да жели да повуче Француску, једину нуклеарну силу у ЕУ из интегрисане командне структуре НАТО како не би више била "у замци сукоба који нису француски".

Тај став је изазивао посебну забринутост у овом тренутку јер упркос томе што је осудила руску инвазију на Украјину, Ле Пенова већ дуго ужива у пријатним односима са Кремљом и добија кредите од руске банке.

Ако би Ле Пенова успјела да побиједи Макрона у другом кругу, 24. априла, она би такође нанијела потенцијално фаталну штету функционисању Европске уније.

Иако је њена странка Национално окупљање одустала од идеје да напусти ЕУ, Шенгенску зону слободног кретања и евро, Ле Пенова је углавном остала евроскептик.

Она се залаже се за смањење француских котизација ЕУ и промовише коалицију са државама као што су Мађарска и Пољска, којима управљају политичари десничарских увјерења и њени истомишљеници.

Ле Пенова је најавила да намјерава да повећа број особља на граничним прелазима како би се увео ред и успоставила стриктна контрола робе која улази у Француску.

Она такође жели да поново преговара о Шенгенском споразуму који је оцијенила као "непримјењив" и да га замијени поједностављеним граничним провjерама за грађане ЕУ.

Ово је трећи пут да се Ле Пенова кандидује на предсједничким изборима и ове године је остварила свој највећи успјех у првом кругу.

Иако анкете показују да би Макрон требало да задржи предсједничку функцију након другог круга гласања, борба за нови мандат у Јелисејској палати биће далеко неизвјеснија него на изборима 2017. године, када се такође надметао са Ле Пеновом.

До другог круга ће се пажљиво анализирати сви преокрети јер ће савезници покушавати да одгонетну, између осталог и да ли ће Париз остати поуздан партнер у рату против руских снага у Украјини.

Дебата заказана за 20. април ће вјероватно бити одлучујући сусрет у којем ће Ле Пенова покушати да пројектује углађенији и артикулисанији имиџ од наступа у јавности током изборне кампање прије пет година.

У жељи да привуче неке бираче Ле Пенове, Макрон је обећао да ће ријешити питања трошкова живота на којима је током кампање инсистирала Марин Ле Пен.

"Једини план за јачање куповне моћи грађана имамо ми", поручио је Макрон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.