Почели избори у Француској

Париз - Французи су јутрос започели гласање на предсједничким изборима, на којима треба да се опредјеле између 11 кандидата. Биралишта су отворена у 8:00 сати, а први прелиминарни резултати се очекују 12 сати касније.

Избори се одржавају у вријеме ванредног стања у Француској и у сенци недавног напада на полицију у Паризу. Послије напада у центру Париза у четвртак, у којем је убијен један, а рањена двојица полицајца, а и услијед пријетње исламског екстремизма послије напада у протекле двије године, када је настрадало више од 230 људи, гласање се одржава под изузетно јаким мјерама безбједности са више од 50.000 полицајаца и војника.

У француским прекоморским територијама и департманима, као и за француске држављане у САД и Канади, гласање је почело у суботу.

У првом кругу избора, четири кандидата имају изгледа да уђу у други, одлучујући и обавезни круг, који ће услиједити двије недјеље касније, а у којем ће на мегдан изаћи два кандидата са најбољим резултатима из првог круга. Са 11 предсједничких кандидата укупно - од крајње љевице до крајње деснице - између којих ће се опредјелити 47 милиона регистрованих гласача, француски избори представљају важан тест и за Европску унију и за популистичке лидере који прижељукују њен распад. Овонедјељне анкете наговештавају, као највјероватнији исход првог круга, да ће се независни центристички кандидат Емануел Макрон 7. маја сучелити с лидерком крајње деснице Марин Ле Пен, мада је протеклих седмица трка за насљедника дубоко непопуларног социјалистичког предсједника Франсоа Оланда постала драматично тијесна. Макрон (39), бивши банкар који је послије двије године напустио мјесто министра економије прошлог августа да би основао сопствени независни покрет под називом "У марш!", потукао би Ле Пенову или било код другог кандидата у другом кругу, показују резултати најновије анкете коју је спровео амерички институт "Харис интерактив", док се с тим предвиђањима подударају и прогнозе других анкета. Због Макроновог релативног недостатка искуства у државном управљању неки гласачи се питају смију ли да му, опредјељујујући се за њега, у руке дају француски нуклеарни арсенал, стално мјесто Француске у Савјету безбједности УН, њену борбу против исламског екстремизма и улогу клучног играча у међународним кризама. Макрон себе представља као "непријатеља национализма" и кандидата "отворене Француске која има своје интересе - безбједносне, економске и социјалне, које жели да брани, али оперише у отвореном свијету". Одлазећи из Оландове владе, он је са собом одвукао и гласаче кандидата Социјалистичке партије, Беноа Амона, који не ужива велику подршку гласача. Најновије истраживање јавног мњења, међутим, показује да су крајње љевичарски кандидат за предсједника Жан-Лик Меланшон и конзервативни представник десног центра Франсоа Фијон "раме уз раме", за петама Ле Пеновој и фавориту Макрону, док сви кандидати у завршници упућују бирачима посљедње апеле да баш њима дају свој глас. Анкета "Харис интерактива" данас показује да је Меланшон, који је од учесника с незнатним шансама постао озбиљан кандидат дијелом захваљујући борбеним телевизијским наступима и мудром кампањи путем друштвених медија, на равној нози са Фијоном што се популарности тиче, уживајући подршку 19 одсто бирача, преноси Ројтерс. Њих двојица за само три одсто гласова заостају за Ле Пеновом за коју, према анкетама, намерава да гласа 22 одсто француских испитаника, док је Макрон, са 25 одсто гласова које Французи планирају да му дају, учврстио свој статус фаворита. Фијонов рејтинг се постепено поправио након што му је популарност нагло опала послије оптужби за непотизам, а осврнувши се на осујећени овонедјељни напад на чијој су мети могли бити он и други кандидати, овај 63-годишњи бивши премијер данас настоји да себе што боље прикаже у свијетлу "чврстог чувара безбједности и борца против екстремиста", за разлику, како каже, од Макрона "чији је став по том питању нејасан". У међувремену, Меланшон упућује оштре критике институцијама ЕУ, што све више забрињава инвеститоре како подршка овог радикалном левичару расте, а залаже се и да Француска употреби свој утицај како би спровела реформе у корист привредног раста. Меланшонов "план Б" подразумијева, уколико преговори о реформи пропадну, да питање изласка Француске из ЕУ буде стављено на референдум. Референдум о чланству Француске у ЕУ послије преговора с Бриселом о враћању кључних овлашћења националним престоницама предлаже и Ле Пен, која жели и да се отараси евра и заговара још оштрији став против ЕУ, уз националистичку реторику у стилу "Француска на првом мјесту". "Кошмарни сценарио" за глобална финансијска тржишта био би дуел Ле Пенове и Меланшона у другом кругу, наводе агенције. У завршници кампање која је пуна преокрета без преседана, а могла би да донесе још изненађења, гласачи су бунтовничког расположења и прилично неодлучни, примјећује АП. Као и Доналд Трамп у САД, француски популистички кандидати Марин Ле Пен и Жан-Лик Меланшон надају се "изборном електрошоку" који ће их довести на власт, услијед гнушања гласача према политици, а њихов евентуални неуспјех у квалификовању за други круг био би сигнал слабљења популистичког таласа који је запљуснуо ЕУ с прошлогодишњих Брегзитом, оцјењује америчка агенција. Истовремено, урушавање владајуће Социјалистичке партије и запањујући успјех Макрона са центристичком кампањом без подршке неке велике партије, пријети да оконча посљератну традиционалну француску политичку подјелу на љевицу и десницу.

До објављивања резултата, друга највећа европска земља и трећа најјача економија остаје на раскршћу, а њена будућност у ЕУ - под знаком питања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.