Побуна против долара: Неколико муслиманских земаља ствара "златни штит"

КУАЛА ЛУМПУР - Неколико муслиманских земаља размишља о побуни против долара и стварању "златног штита".

На овај корак су спремни због штете коју изазивају америчке санкције и агресивно понашање Бијеле куће, која је спремна да нанесе озбиљну штету својим савезницима ради сопствених комерцијалних и идеолошких циљева.

Америчке ограничавајуће мјере могу имати непредвидиве последице, а једна од њих је могуће стварање система "плаћања у злату", којем би могле да се прикључе Турска, Катар, Малезија и Иран, пише Спутњик.

Приједлог да се злато (у крајњем случају чак и бартер) користи као средство плаћања изњео је на специјалној конференцији у суботу премијер Малезије Махатхир Мохамад.

Сличан приједлог о дедоларизацији у обрачунима међу земљама, којима пријети ризик од америчких санкција, дао је и предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган, који је присуствовао конференцији. Он је истакао да је за међународно плаcћање пожељна употреба националне валуте.

Мотивација малезијског премијера повезана је управо са санкционим притиском који врше САД, што је он и рекао у свом говору.

"У условима када је приметно доношење једностраних одлука о увођењу таквих казнених мјера, Малезија и друге државе треба увијек да имају на уму да такве казнене мере могу бити предузете против било кога од нас", цитира Мохамада сингапурски "Стрејт тајмс".

"Предложио сам да се поново размотри идеја о плаћању ’златним динаром‘ и бартер трговином међу нашим земаљама. Озбиљно то разматрамо и надамо се да ћемо успјети да нађемо механизам како да то спроведемо. Изгледа да понекад када користимо амерички долар постоје санкције које могу да закоче наш економски развој", додао је малезијски лидер, наводи "Техеран тајмс".

Прије него што се сагледају економске и финансијске перспективе тог приједлога, треба обратити пажњу на један веома важан психолошки моменат. Лидери водећих муслиманских земаља, који су присуствовали конференцији у Куала Лумпуру, нису разматрали варијанте које би им омогућиле да избјегну увођење америчких санкција. Сви они су полазили од тога да су мјере против њихових земаља или већ предузете (и тешко да ће бити укинуте), или да ће, највероватније, бити предузете у будућности. За такав приступ постоји само једно логично објашњење: да би се појавила шанса да се избегну ограничења, треба се у потпуности одрећи својих националних интереса и само послушно испуњавати све захтеве Бијеле куће, као и америчких конгресмена и сенатора. А лидери Малезије, Катара, Ирана и Турске не пристају на такав план.

Да ли су долару одбројани дани?

Очигледно је да ако се ниво развоја финансијског сектора и система спољне трговине земаља, које су ван домашаја америчких санкција, "догура" до нивоа бартер трансакција, тешко да ће Турска, Катар, Малезија или Иран добити нешто од тога. Прелаз на бартер је раван повратку у камено доба. Бартер трансакције су погодне само за неке појединачне и велике трговинске операције, у којима се огромне количине робе могу разменити у оквиру једне или неколико операција између две крупне компаније. Упркос гломазној природи таквих операција, оне ипак имају једну велику предност: финансијске санкције их не могу осујетити, тј. трансакција може бити блокирана само применом војне силе. Варијанта о употреби националне валуте, о којој је говорио Реџеп Тајип Ердоган, дефинитивно је савременија и прилагођенија широкој употреби у међународној трговини, али истовремено има неколико озбиљних проблема.

Систем "Свифт" први проблем

Први проблем је систем Свифт. Ако баш желе, САД могу да натерају тај (званично белгијски) систем међународних банкарских трансакција да искључи турске, катарске или малезијске банке, као што је сада из "Свифта" искључен ирански банкарски сектор. Та компликација се може заобићи, али за то је потребна или разрада сопственог пандана "Свифту" (што је у принципу могуће), или укључивање у изградњу "дедоларизованог финансијског система" неког спољног партнера који већ има нешто слично. Избор таквих партнера није баш велик, али сасвим је могуће договорити се: то су Кина или Русија — две државе коју су веć под америчким санкцијама различите врсте.

Други проблем са употребом националних валута је да су оне веома нестабилне, тј. њихов курс се често може мењати брзо и прилично неочекивано, а то јако отежава рад извозницима и прогнозе било какве спољнотрговинске активности. Довољно је погледати кретање курса турске лире, малезијског рингита или иранског ријала, да би се схватило колико је озбиљна та препрека. Проблем се делимично ријешава захваљујући ширењу употребе инструмената за контролу валутних ризика (термински, форвард уговори, итд), што је у принципу могуће урадити, узимајући у обзир да Истанбул и Куала Лумпур остају моћни регионални финансијски центри.

У складу са тим, злато и криптовалуте (нажалост, у медијима нема детаљних информација о конкретним типовима криптовалута који су предложени за употребу) изгледају као боље алтернативе за дедоларизацију. Ако се користи криптовалута (чија је вредност везана за цијену злата или "корпу" неколико националних валута) онда ће се проблем са електронским системом плаћања ријешити много једноставније и једини ризик је могућност озбиљног хакерског напада и/или масовног искључења интернета у току санкција.

У случају употребе злата, нема никаквих проблема са стабилношћу девизних курсева — злато једноставно замењује долар као универзална процјена вредности и сва роба и услуге могу се процјенити у племенитим металима. Проблем електронског система плаћања у овом случају остаје, али он се може лакше решити и било које ријешење на том основу ће имати додатни ниво стабилности.

На крају крајева, у крајњем случају златне полуге се могу физички превозити као средство за плаћање робе и услуга. Штавише, злато има додатну предност: становници прилично конзервативних држава које учествују у пројекту разумеју вредност жутог метала, навикли су да држе своју уштеђевину у њему и то је заиста универзални финансијски инструмент који разумеју сви од Дохе и Анкаре до Техерана и Куала Лумпура.

"Златни динар"

Није случајно што се малезијски лидер сјетио чувеног новчиćа средњевековног исламског света — "златног динара". Употреба таквог система омогућиће да се дедоларизација лако прикључи финансијским системима других земаља, који такође смањују зависност од долара и повеćавају количину злата у својим резервама, а то су Кина и Русија, али и Мађарска, Монголија, Казахстан...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.