Пијаца у Дамаску једино мјесто без подјела у Сирији

Дамаск - Грожђе са побуњеничке територије, лубенице из земље под контролом џихадиста, кромпир из простора којим управља режимска војска и тако сваког јутра на пијаци Ал-Хал Соук у Дамаску уједињује се ратом растргана земља Сирија.

Сирија већ четири године вене због крвопролића, а скоро четири милиона људи напустило је земљу, док је осам милиона расељено унутар граница. Побуњеници, које подржавају САД, покушавају да сруше са власти предсједника Башара ал Асада, Руси и Иранци га подржавају, Турска покушава да елиминише Курде, а сви се наводно боре против Исламске државе (ИС). Дамаск и обална подручја остала су под контролом владе, док ИС држи исток земље, а остатак Сирије је подијељен међу осталим побуњеничким фракцијама, од оних повезаних са "Ал-Каидом", до курдске милиције. Ипак, велико тржиште хране на пијаци у источном Дамаску одјек је Сирије каква је некад постојала.

- Ово је једино мјесто на којем људи из различитих дијелова могу разговарати без мржње. Кад је у питању храна, овдје су сви повезани. Желудац нема политички став - каже Фарес (32), који на пијаци продаје јабуке.

Продавац Абу Мохамед, који ту ради 30 година, каже да би била велика катастрофа да се ова пијаца затвори. Никад није затворио продавницу, чак ни у току највећих ратних сукоба.

- Новац примам од људи из свих дијелова Сирије, људи морају јести - каже он. Пијаца садржи више од 300 штандова на површини од мањој од километра. Налази се у предграђу Дамаска, Јобару, мјесту које је преживјело бројне нападе. У посљедњих неколико дана на овој територији погинуло је 15 људи. Ипак, пијаца и даље ради, живот се наставља. Ту се сваки дан размијени више од 400 тона хране по читавом Дамаску и остатку земље. Достављачима хране је најтеже. Абу Абдо (30) превози храну кроз критичне предјеле.

- Требало ми је 17 часова да довезем 15 тона паприка из Деир Хафера, предграђа Алепа, а морао сам проћи и кроз Раку и Палмиру, које држи ИС - каже Абдо. Исто је и возачу камиона Махеру, који је дошао из Хасакеха, подручја под контролом Курда.

- Пут од 800 километара је опасан. Једва сам избјегао бомбардовања. Припадници ИС су ме хтјели заклати. Одузели су ми дио робе. Имам десеторо дјеце и након сваке вожње зарадим око 300 долара. Зар имам другог избора - каже Махер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.