Парада побједе у Москви док траје сукоб у Украјини

БЕОГРАД- Русија ће 77 годишњицу победе у Великом отаџбинском рату у којем је тадашњи СССР изгубио 27 милиона људи, од којих су 14 милиона били цивили обиљежити традиционално централном војном парадом на Црвеном тргу, али у специфичним околностима због сукоба у Украјини који траје дуже од седамдесет дана.

На трибинама неће бити гостију из иностранства, а из Кремља је то објашњено чињеницом да није ријеч о јубиларној годишњици. Међутим, и да је реч о јубилеју, питање је колико би гостију било, пошто се овогодишња Парада побједе одржава у тренутку док траје сукоб у Украјини који је Москва почела 24. фебруара и назива га "специјалном војном операцијом", чији је циљ, како је наведено, "денацификација и демилитаризацја Украјине", као и "заштита становништва Донбаса", док је већина земаља Запада, Европе руску интервенцију осудила као агресију на Украјину.

Сукоб у Украјини траје већ више од 70 дана и за сада нико не може да каже како ће се завршити. Зато се овогодишња Парада побједе у Москви и обраћање Путина очекују са посебном пажњом.

У западним медијима спекулације о томе шта ће се десити 9. маја иду из крајности у крајност - од тога да је циљ Москве да до Дана побједе оконча сукоб у Украјини, па до тога да ће Путин тада прогласити рат Украјини и објавити општу мобилизацију.

Параде ће бити одржане и у 28 руских градова и на њима учествовати око 65.000 људи, 2.400 јединица наоружања и више од 460 летјелица, а Црвеним тргом продефиловаће 11.000 хиљада војника и 131 јединица наоружања, а изнад Москве летиће 77 авиона и хеликоптера

Парада 9. маја и визуелно ће бити у знаку дешавања у Украјини, па ће тако осам авиона МиГ-29 изнад Црвеног трга направити слово З, које руске снаге у Украјини користе као знак распознавања, а за Москву је постало један од симбола подршке операцији у Украјини. На генералној проби одржаној 7. маја авиони су тако летјели, а Црвеним тргом на војним возилима прошла је и парадна чета која учествује у операцији у Украјини.

За време СССР-а Парада побједе одржавана је само на јубиларне годишњице, а од 1995. године одржава се сваке године. Дефиле војске и наоружања је увијек на Дан побједе - 9. маја, изузев 1945. године, када је одржан 24. јуна и 2020. године, када је парада због пандемије вируса корона са 9. маја помјерена такође на 24. јун.

Парада Црвене армије 24. јуна 1945. је прва војна парада одржана у част победе СССР-а над нацистичком Њемачком, а њен најупечатљивији тренутак био је када су совјетски војници бацили заробљене нацистичке заставе код Маузолеја на Црвеном тргу. Трајала је два сата, а због кише је отказан прелет авијације.

Химну СССР-а тада је извело 1.400 војних музичара, а, према подацима научно-истраживачког института Војне академије Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, у Паради 1945. учествовало је 12 маршала, 249 генерала, 2.536 осталих официра и 31.116 наредника и војника.

Војна парада само је један од начина на који Русија стално исказује поштовање жртвама палим у борби против нацизма. Колики значај Русија придаје Дану побједе показује и чињеница да су руски астронаути прије неколико дана приликом изласка са Међународне свемирске станице у отвореном свемиру развили Заставу побједе.

Русија је посљедњих година, осим што је парадама славила побједу над нацизмом и одавала почаст жртвама палим у тој борби, на дефилеима на Црвеном тргу показивала и најновије моделе оружја. Такође, руски предсједник Владимир Путин у говорима на Црвеном тргу слао је политичке поруке, при томе увијек истичући да је највећи удио у побједи над нацизмом имао совјетски народ, да ће Русија штитити своје националне интересе и да неће дозволити прекрајање историје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.