Пандемија "набилдовала" глобални дуг на 281 билион долара

ЛОНДОН - Ковид пандемија подигла је прошле године "планину" глобалног дуга за додатних 24 билиона долара, на рекордних 281 билиона долара, чиме је његов удио у свјетском бруто домаћем производу достигао 355 процената, показује најновије истраживање Института за међународне финансије (ИИФ).

Према студији ИИФ-а, државни пакети подршке привреди у грађанима погођеним пандемијом учествовали су у укупном повећању глобалног дуга с једном половином, свјетске компаније су додале још 5,4 билиона долара нових задужења, банке 3,9 билиона, а домаћинства 2,6 билиона долара, преноси Ројтерс.

То је резултирало растом удјела свјетског дуга у глобалном БДП-у за 35 процентних поена на преко 355 посто.

Овај скок знатно надмашује раст забиљежен током свјетске финансијске кризе 2008. и 2009, када је учешће дуга у БДП-у повећано за 10 процентних поена, односно 15 процентних поена, респективно.

Из ИИФ-а истичу да је мало знакова који наговештавају стабилизацију дуга у скоријем периоду.

Како се процјењује, и ове године ће се задуживање кретати знатно изнад нивоа пре ковида у многим земљама и секторима, подржано још увијек ниским каматним стопама, мада би поновно отварање економија требало да буде од помоћи БДП-у у овој једначини.

"Очекујемо да ће се глобални јавни дуг ове године повећати за додатних 10 билиона долара", наводи се у извештају ИИФ-а, и додаје да би укидање мјера подршке могло да се покаже још већим проблемом него што је било након финансијске кризе.

Нагли раст дуга је прошле године био нарочито изражен у Европи, при чему су удјели дуга нефинансијског сектора у Француској, Шпанији и Грчкој у БДП-у порасли за око 50 процентних поена.

Снажно повећање односа дуга и БДП-а углавном је било вођено државним пакетима олакшица, посебно у Грчкој, Шпанији, Британији и Канади. Швајцарска је била једина тржишна економија, од 61 земље обухваћене анализом ИИФ-а, која је забиљежила пад учешћа дуга у БДП-у.

Што се тиче тржишта у успону, Кина је забиљежила највећи пораст показатеља дуга према БДП-у, не рачунајући банке, а слиједе Турска, Јужна Кореја и Уједињени Арапски Емирати.

"Прерано повлачење владиних мјера подршке могло би да изазове нагли раст банкрота и нови талас проблематичних кредита", наводи ИИФ, али истовремено упозорава да континурано ослањање на државну помоћ носи са собом и "системске ризике", подстицући такозване "зомби" фирме - најслабија и најзадуженија предузећа - да преузму још већи дуг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.