Пада подршка Украјинаца за рат "до побједе"
БЕОГРАД - Професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић оцијенио је да је пад подршке Украјинаца наставку сукоба, уз раст броја присталица преговора о миру, директна посљедица досадашњег тока рата, односно ратних резултата на фронту, као и доласка Доналда Трампа на власт у САД.
Недавна истраживања америчке агенције "Галуп" показују да је подршка грађана Украјине наставку рата "до побједе" пала за 25 процената, са 63 на 38 одсто, за годину дана, уз исти раст подршке преговорима о миру.
Ковић сматра да овакви резултати потврђују замор украјинског друштва од сукоба и жељу да се страдања окончају, те да нема дилеме да је порука о смањењу војне помоћи Кијеву, коју је Трамп непрекидно слао током предсједничке кампање, у Украјини и те како имала одјека.
"Видећемо какву ће он политику да води, али је долазак Трампа на власт у САД деловао веома деморалишуће на Украјинце, тако да је јасно да подршка Украјинаца наставку рата опада", рекао је Ковић Срни.
Међутим, истиче он, и даље добар дио украјинског друштва жели да се бори.
"То показује колико је у украјинско друштво дубински укорењена та промена идентитета у правцу русофобије, у шта се кренуло још у време Совјетског Савеза, али се убрзало од 1991. године. Колико брзо се одиграла та идентитетска промена у украјинском друштву, толико или барем приближно толико би морао да траје и повратак. То ће доста зависити и од резултата овог рата", рекао је Ковић.
Он је додао да се, упркос томе и вијестима са фронта, види и да је украјинско друштво заморено од рата.
"Ако се садашњи тренд настави, а сва је прилика да хоће, то ће, на крају крајева, бити добра вест за све оне који очекују мир, јер овај рат не иде у прилог никоме, осим САД. И Европљани су на ивици снага због рата на истоку Европе, а овај рат свакако најмање одговара грађанима Украјине", рекао је Ковић.
Према резултатима "Галуповог" истраживања јавног мњења у Украјини, први пут од почетка рата у тој земљи више од половине, односно 52 одсто грађана, залаже се за скори почетак преговора о миру, а 38 одсто инсистира на томе да се земља бори "до побједе".
У претходној години за наставак рата било је 63 одсто грађана, а 27 одсто за преговоре, док је у 2022. године за наставак рата "до побједе" било 73, а за преговоре тек 22 одсто испитаника.
Истраживање је показало да је у источним регионима, гдје се води рат, 27 одсто за наставак сукоба, док их је прије двије године било 63 одсто.
Међу присталицама окончања рата 52 одсто њих би прихватило и могућност територијалних уступака.
"Галупово" истраживање показало је да је пао и број оних који вјерују да ће Украјина наредних десет година постати чланица НАТО, што очекује 51 одсто испитаника, односно девет одсто мање него прошле године, када је у то вјеровало 60 одсто анкетираних.
Према резултатима анкете, више од петине, односно 22 одсто испитаника, мисли да Украјина никада неће ући у НАТО, што је двоструко више него у прошлогодишњем истраживању, када је такав став имало 11 одсто грађана.
Истраживање указује и да је опао и еврооптимизам, јер је у улазак Украјине у ЕУ у наредних десет година у ранијим резултатима вјеровало 73 одсто грађана, а сада 61 одсто, док 15 одсто њих мисли да Украјина никада неће бити дио ЕУ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
