Ови догађаји обиљежили су 2024. у свијету

Протекла година у цијелом свијету била је и више него бурна, а ови догађаји су је обиљежили.

ПРОТЕСТИ ФАРМЕРА У ЕУ

Масовни протест пољопривредника широм Европе против укидања субвенција на дизел покренуо је почетком године тракторе са њива ка центрима престоница Грчке, Француске, Шпаније, Њемачке, Чешке и Белгије. 

Фармери незадовољни високим порезима и погођени климатским промјенама, непредвидљивим поплавама, екстремним врућинама и пожарима, блокирали су путеве, тргове и граничне прелазе захтијевајући и укидање правила Европске уније због којих су мање конкурентни у односу на пољопривреднике изван Уније.

ОДЛАЗАК НАВАЉНОГ

Највећи руски опозиционар Алексеј Наваљни (48) преминуо је на издржавању затворске казне у Федералној казнено-поправној служби Русије, што је изазвало бурне реакције, како у Москви, тако и у цијелом свијету.

Наваљни је био познат као оштар критичар Кремља, што је Запад искористио да се обруши на предсједника Русије Владимира Путина и директно оптужи њега и државу за смрт опозиционара.

Његова супруга Јулија Наваљна тврдила је да је он отрован у затвору, а руски истражни органи да је умро природном смрћу.

НАПАД НА "КРОКУС СИТИ МОЛ" У МОСКВИ

Наоружани људи су 22. марта ушли у концертну дворану "Крокус сити мол" у Красногорску, у Московској области, и насумично пуцали по недужним људима, убивши 144 и ранивши више од 500 особа.

Четворица терориста, који су крвави пир починили за свега 18 минута, пресретнути су у Брјанској области, на мање од 100 километара од руско-украјинске границе, док су покушавали да побјегну у Украјину.

Одговорност за напад на дворану преузела је Исламска држава.

АТЕНТАТ НА ФИЦА

Словачки премијер Роберт Фицо упуцан је 15. маја послије сједнице владе у граду Хадлова, а писцу Јурју Цинтули, који је на њега испалио и до пет хитаца, пријети казна од 25 година затвора.

Инцидент се догодио када је Фицо изашао испред Дома културе, гдје се поздрављао с људима. Након што је упуцан, пребачен је у болницу у Банској Бистрици, а потпуно се опоравио у Братислави и наставио са политичким активностима.

УСПОН ДЕСНИЦЕ

Резултати избора за Европски парламент, који многи називају највећом свјетском "демократском вјежбом", више су погодили и уздрмали земље чланице Европске уније појединачно, попут Француске, Њемачке и Белгије, него сам Европски парламент.

Кључеве је задржала Европска народна партија, што је омогућило и реизбор Урсуле фон дер Лајен на мјесто шефице Европске комисије. С друге стране, ови избори показали су и све већи успон деснице, која је освојила највише гласова у Француској и Аустрији, док је у Њемачкој и Холандији заузела друго мјесто, а што је указало на велико незадовољство грађана политикама власти у тим земљама.

Француског предсједника Емануела Макрона до ногу је потукла Марин ле Пен, која предводи Национално окупљање, а вирус суверениста, евроскептика, противника рата у Украјини те заговорника чвршће антимиграционе политике проширио се и на Италију, Словачку и  Њемачку.

ЕКОНОМСКА "ШОК-ТЕРАПИЈА"

Економска "шок-терапија" коју је најавио аргентински предсједник Хавијер Милеји изазвала је протесте у тој земљи, а полиција је сузавцем и воденим топовима растјеривала демонстранте, који су тврдили да ће Милејијеве мјере наштетити милионима Аргентинаца, јер предвиђају смањење буџета и социјалних давања. 

Међутим, ових дана показало се да земља крај године обиљежава са суфицитом у буџету, први пут у посљедње 123 године. 

Послије дубоких реформи и драстичног смањења јавне потрошње, Аргентина има десет пута нижу инфлацију, а предсједник високу подршку међу грађанима. Милеји је смањио број запослених у јавном сектору, преполовио је и број министарстава и службених возила у државним институцијама, што је за буџет значило уштеду од три милијарде долара.

АСАНЖ НА СЛОБОДИ

Оснивач "Викиликса" Џулијан Асанж пуштен је крајем јуна из британског затвора. Он је провео пет година у затвору Белмарш у Лондону борећи се против екстрадиције у САД, гдје је оптужен по 18 тачака за објављивање повјерљивих информација.

Виши суд у Лондону му је одобрио кауцију и пуштен је на аеродром Станстед, гдје се укрцао у авион и отпутовао за Аустралију.

АМЕРИКА У ЦРВЕНОМ

Оно што се слободно може рећи јесте да је година иза нас година апсолутне доминације Доналда Трампа и његовог повратка на велика врата иако није ни одлазио са свјетске сцене.

Годину су обиљежили предсједнички избори у САД и бурна предизборна кампања у којој је Трамп привукао велику пажњу јавности, почевши од његових изванредних и театралних наступа на скуповима, преко преживљавања атентата до тријумфалне побједе над демократском противкандидаткињом Камалом Харис у новембру.

ЦИКЛОН "БОРИС" И ВАЛЕНСИЈА

Циклон "Борис" донио је у септембру обилне кише централној и источној Европи и однио десетине живота те оштетио хиљаде домова и инфраструктуру, а посебно су били погођени дијелови Пољске, Аустрије, Чешке, Мађарске, Румуније, Словачке и Италије.

Поједине земље ангажовале су војску да помогну становништву, а призор потопљених села, уништених кућа, мостова и аутомобила које носи снажна бујица служиће као подсјетник на то колико вријеме може бити опасно.

Тај дио Европе није се ни опоравио, а временски феномен "хладна кап" потопио је шпански град Валенсију, нанијевши јој штету историјских размјера. Живот је изгубило више од 230 људи, улице су биле претворене у ријеке, прекинут жељезнички и друмски саобраћај, а грађани су данима у блату и муљу до кољена тражили своје најмилије.

УГАСИО СЕ "СЕМАФОР"

Политичке противрјечности у њемачкој владајућој коалицији "Семафор" нису могле да буду превладане, а потез канцелара Олафа Шолца да отпусти министра финансија Кристијана Линднера покренуо је цијелу лавину која је резултирала распуштањем парламента и расписивањем ванредних избора у фебруару 2025. године.

БЛИСКИ ИСТОК И ПАД АСАДА

Сукоби на Блиском истоку доведени су до усијања послије експлозије хиљада пејџера и радио-уређаја у Либану, када су погинуле десетине, а повријеђено хиљаду људи. Либан и Хезболах, чији су припадници и комуникациони системи били на мети, за све су оптужили Израел, који је након тога ваздушним ударима кренуо на ту милитантну групу. 

Ситуација у појасу Газе, гдје букти рат између Израела и Хамаса, тежа је него икада. Изгубљене су хиљаде живота, Газа је тотално разорена и у њој влада хуманитарна катастрофа.

Рат који од 2011. године траје у Сирији ескалирао је крајем новембра, а за свега неколико дана побуњеници у тој земљи збацили су предсједника Башара ал Асада након 24 године владавине.

Заузели су Дамаск, упали у предсједничку палату и стране амбасаде, док је Асад са породицом побјегао у Москву. Побуњеници су данима славили побједу, али рат још није стао.

УКРАЈИНА

Након хиљада изгубљених живота те великог дијела територије и разарања несагледивих размјера, сукоб у Украјини крајем године ушао је у хиљадити дан, а док њени становници прижељкују мир као озебао сунце, геополитичка ситуација дошла је до усијања. 

Руски предсједник Владимир Путин је, реагујући на потез САД да Кијеву одобре коришћење америчког наоружања за нападе унутар Русије, потписао указ којим нуклеарно оружје остаје посљедња линија одбране те земље, што је свијет додатно устравило од нуклеарног рата.

ПАД АВИОНА У ЈУЖНОЈ КОРЕЈИ

У авионској несрећи на југоистоку Јужне Кореје погинуло је 179 људи пошто се авион запалио при слијетању на аеродром Муан, 29. децембра.

Преживјела су само два члана посаде.

Међу погинулима је и петоро дјеце - најмлађи путник био је трогодишњи дјечак. Најстарији путник је имао 78 година

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.