Овако Руси спремају параду VIDEO

Русија, која сваке године с великом помпом прославља тај дан, ове године је најавила да ће церемонија бити још свечанија. Око 2,5 милиона још живих ветерана добиће медаље, а војне параде биће организоване широм земље и у већини бивших совјетских република.

"То је велики дан, вриједан поноса нашег народа. Генерације потомака заслужују највеће поштовања на тај дан", недавно је рекао руски предсједник Владимир Путин.

Црвеним тргом, који ће бити украшен црвеним заставама и траком Светог Ђорђа, заштитника Русије, дефиловаће 16.000 војника, 194 оклопних јединица, 134 авиона и хеликоптера и око 1.300 страних војника из Србије, Индије и Кине.

"Ми смо јаки. Немојте се шалити с нама, биће порука која ће ове године бити послата са церемоније", изјавио је Александар Баунов, истраживац из Карнегијевог центра у Москви.

Баунов је рекао да Русија жели да поручи Западу, који јој је увео санкције поводом украјинске кризе, да је "сама себи довољна".

Годину дана послије почетка кризе у Украјини и због чега су уведене санкције Русији, списак гостију на паради свједочи о изолацији Москве, оцјењује Франс прес.

"У суботу ћемо заиста видјети јаз између Русије и Европе", оцјенио је Баунов.

Списак присутних, а посебно одсутних, на војној паради свједочи о степену погоршања односа између Русије и Запада, који су прије мање од годину дана били заједно на плажама Нормандије на обиљежавању 70 година од искрцавања савезничких снага у Другом свјетском рату.

Кремљ може да рачуна на кинеског предсједника Си ђинпинга, док је Сјеверна Кореја која је најавила долазак свог лидера Кима Џонг-уна, данас саопштила да ће ту земљу представити 87-годишњи високи званичник Ким Јонг-нам, који је "навикао да иде на међународне скупове".

Очекују се и индијски премијер Нарендра Моди, кубански предсједник Раул Кастро, као и представници сепаратистичких региона Грузије, Абхазије и Јужне Осетије, чију независност не признаје међународна заједница осим Русије.

На параду ће доћи и грчки премијер Алексис Ципрас, као и званичници Јужне Африке, Монголије, Вијетнама, Кубе и Србије.

Неки су изабрали да дођу у Москву али не да присуствују паради. Тако ће учинити чешки предсједник и словачки премијер Милош Земан и Роберт Фицо.

Међутим, француски предсједник Франсоа Оланд, као и британски премијер Дејвид Камерон ставили су до знања да неће доћи на церемонију. Неће бити присутан ни амерички предсједник Барак Обама, јер је Бијела кућа навела да он у мају не планира никакво путовање у Русију.

Њемачка канцеларка Ангела Меркел је такође одбила позив, али је дипломатски навела да ће доћи у Москву дан касније, у намјери да положи вијенац. Пољска ће сама организовати своју прославу.

Од укупно 68 позваних званичника, доћи ће 22, као и генерални секретар УН Бан Ки Мун и генерална директорка Унеска Ирина Бокова.

Дан побједе над фашизмом обиљежава се 9. маја, на дан када је 1945. нацистичка Њемачка потписала капитулацију у Другом свјетском рату.

Совјетски маршал Георгиј Жуков је 9. маја 1945. године ратификовао споразум о њемачкој капитулацији, који је дан радније у име Трећег Рајха потписао њемачки федмаршал Вилхелм Кајтел.

Други свјетски рат коначно је завршен неколико мјесеци касније безусловном капиталуцијом царског Јапана послије трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.