Овај потез најављује да ће САД напасти Иран у наредна 24 часа?

ВАШИНГТОН - Званичници су упозорили да се амерички војни удар на Иран "може очекивати у наредна 24 сата", док Вашингтон почиње евакуацију дијела војног и цивилног особља из кључних база широм Блиског истока.

Сједињене Америчке Државе започеле су повлачење дијела војника и особља из својих војних објеката у региону, у тренутку када тензије нагло ескалирају, након упозорења из Техерана да ће америчке базе бити мете уколико Доналд Трамп нареди напад на Иран.

Амерички званичник, који је говорио под условом анонимности, изјавио је да је повлачење особља предузето као мјера предострожности усљед појачаних безбједносних забринутости. Истовремено, два европска званичника су навела да је америчка војна интервенција сада вјероватна, при чему је један од њих оцијенио да би до ње могло доћи већ у наредна 24 сата.

И израелски званичник је изјавио да изгледа да је предсједник САД Доналд Трамп донио одлуку о интервенцији, иако тачно вријеме и обим евентуалног удара још нису познати.

Док иранско руководство покушава да угуши најозбиљније унутрашње немире са којима се Исламска Република икада суочила, Техеран настоји да одврати поновљене пријетње предсједника Трампа да ће интервенисати у знак подршке антивладиним демонстрантима.

Катар је саопштио да се повлачење особља из ваздухопловне базе Ал Удеид, највеће америчке базе у региону, спроводи "као одговор на тренутне регионалне тензије".

Тројица дипломата су навела да је одређеном броју особља наређено да напусти базу, али да није било непосредних знакова масовног премјештања војника аутобусима у цивилне објекте, као што је био случај неколико сати прије иранског ракетног напада прошле године.

Предсједник Трамп је у више наврата пријетио интервенцијом у знак подршке демонстрантима у Ирану, гдје је, према извјештајима, хиљаде људи убијено током гушења протеста против клерикалне власти.

И Иран и његови западни противници описали су немире који су почели прије двије седмице као демонстрације против тешких економских услова, а посљедњих дана нагло ескалирали — као најнасилније од Исламске револуције 1979. године, којом је успостављен ирански систем клерикалне владавине.

Према наводима иранског званичника, погинуло је више од 2.000 људи, док једна организација за заштиту људских права процјењује да је број жртава већи.   "Иран се никада није суочио са овим обимом разарања“, изјавио је у начелник Генералштаба иранских оружаних снага Абдолрахим Мусави, оптужујући стране непријатеље за изазивање кризе. Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро описао је ситуацију као "најнасилнију репресију у савременој историји Ирана“.

Иранске власти оптужиле су Сједињене Државе и Израел да стоје иза подстицања немира, за које тврде да их спроводе наоружани терористи, преноси Телеграф.рс.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.