Ова година пријети да буде најтоплија у историји

Пожари харају дијеловима Сјеверне Америке и Европе, смртоносни топлотни таласи погађају градове, а свјетски океани биљеже рекордне температуре за ово доба године. Ипак, 2026. засад још није најтоплија година откако постоје мјерења.

Према досадашњим подацима, тренутно је трећа најтоплија, иза 2024. и 2025. године. Међутим, научници упозоравају да би комбинација глобалног загријавања изазваног људским дјеловањем и изузетно снажног Ел Ниња до краја године могла да погура 2026. на прво мјесто, пише АП.

Чак и ако се то не догоди ове године, стручњаци сматрају готово сигурним да ће 2027. оборити досадашњи температурни рекорд, можда и уз велику разлику.

"Свијет је поново у пламену због климатских промјена, и то на начин који је све теже игнорисати. Биће све горе“, рекао је климатски научник Зик Хаусфатер из организације Беркелеy Еартх.

Шанса за рекорд порасла са седам на 35 одсто

Хаусфатер процјењује да постоји 35 одсто изгледа да ће 2026. престићи 2024. као најтоплију годину у историји мјерења. Још у марту ту могућност процјењивао је на само седам одсто.

Бивши водећи НАСА климатолог Џејмс Хансен сматра да ће 2026. до краја године ипак незнатно престићи 2024.годину.

Температура површине свјетских мора од маја се приближила рекордима из 2024, а од јуна готово свакодневно достиже највише вриједности забиљежене за то доба године.

Коперникус је објавио да је просјечна температура површине океана изван поларних подручја у јуну износила 20,86 степени Целзијуса, највиша досад за тај мјесец.

Према подацима европске климатске службе, око 82 одсто површине свјетских океана ове године захваћено је морским топлотним таласима.

"Ел Нињо могао би бити један од најјачих у историји“

Ел Нињо природна је појава привременог загријавања екваторијалног дијела Тихог океана. Подиже просјечну глобалну температуру и мијења временске обрасце широм свијета.

Амерички климатски центар процјењује да постоји 81 одсто изгледа да ће Ел Нињо од октобра до децембра постати веома снажан и сврстати се међу најјаче забиљежене од 1950. године. Постоји и 97 одсто изгледа да ће потрајати до почетка прољећа 2027.

Експериментални модели америчке лабораторије ГФДЛ показују да би овај догађај могао да буде упоредив са најјачим Ел Нињима у посљедњих стотинак година.

Ел Нињо ослобађа топлоту која се накупила у океанима. Због гасова са ефектом стаклене баште, који задржавају топлоту у атмосфери, океани данас садрже више енергије коју могу да пренесу у атмосферу.

"Овогодишње врућине нису посљедица Ел Ниња“

Климатолози наглашавају да се овогодишњи пожари, топлотни таласи и друге временске крајности још не могу углавном приписати Ел Нињу јер се његов пуни учинак очекује тек за неколико мјесеци.

Главни узрок тренутних врућина дугорочне су климатске промјене подстакнуте сагоријевањем угља, нафте и гаса.

"Покретач рекордне топлоте су климатске промјене у позадини. Њихов допринос је много, много већи од Ел Ниња, који дугорочном тренду додаје само између 0,1 и 0,2 степена“, рекао је климатолог Закари Лејб из организације Цлимате Централ.

Хансен упозорава да се загријавање убрзава. Један од разлога је смањење индустријског загађења које ствара чађ и смог. Такво загађење штети здрављу, али истовремено дјелимично одбија Сунчеву енергију и прикрива дио загријевања изазваног гасовима са ефектом стаклене баште.

Европу погодио низ топлотних таласа

Европа је ове године имала изузетан топлотни талас већ у мају, затим још један у јуну, два у јулу, као и нови талас који тренутно погађа Француску и Шпанију.

Снажне врућине забиљежене су и у Сјеверној и Јужној Америци, као и у Индији.

"Топлотни таласи увијек негде постоје, али оно што је ове године веома необично за Европу јесте њихова учесталост и распрострањеност“, рекла је Саманта Берџес из Коперникусове службе за климатске промјене.

Посебно су опасне високе ноћне температуре, које људима онемогућавају да се тијело охлади и да се квалитетно наспавају. То повећава здравствене ризике и смањује способност људи за рад.

"Ово нису само слике будућности, како смо некада говорили, већ слике онога што климатске промјене већ чине“, рекао је климатолог Мајкл Опенхајмер са Универзитета Принстон

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.