Осам деценија Уједињених нација

ЊУЈОРК – Организација Уједињених нација обиљежава осам деценија постојања, на дан када је ступила на снагу Оснивачка повеља УН, објавила је РТС.

На конференцији у Сан Франциску 1947. године усвојена је одлука да се као Дан УН-а обиљежава датум ступања на снагу Оснивачке повеље ОУН, 24. октобар, потписане 26. јуна 1945. године, такође у том граду америчке савезне државе Калифорније.

Поводом јубилеја, генерални секретар УН-а Антонио Гутереш оцијенио је да се организација чији је смисао постојања свјетски мир, односно међународна сарадња с циљем постизања опште добробити, налази пред новим изазовима.

-Осам деценија касније, може се повући директна линија између стварања Уједињених нација и спрјечавања Трећег свјетског рата - рекао је Гутереш.

И данас, под окриљем УН обезбијеђено је присуство хиљада припадника мировних снага у 11 кризних жаришта широм свијета, уз готово 30 споразума о разоружању, као и уклањање преко 55 милиона нагазних мина.

Од оснивања па до данас, УН су биле, и јесу, јединствена институција с мисијом споразумјевања, унапрјеђења мира, спровођења одрживог развоја и заштите људских права, с превасходним циљем да помогну у окончању страхота рата и обезбиједе одржив мир.

УН такође документују кршења људских права широм свијета, промовишући поштовање међународних норми и стандарда, уз подршку владама у њиховим реформским напорима у преко 90 земаља.

Ступању на снагу оснивачког акта Повеље УН-а, прије 80 година, претходила је ратификација сталних чланица Савјета безбједности УН-а — Британије, Француске, САД, Совјетског Савеза и Кине, коју је тада водила националистичка Чанг Кај Шекова влада.

Генерална скупштина Организације Уједињених нација 1947. године усвојила је одлуку да се датум ступања на снагу Повеље ОУН обиљежава као Дан ОУН, док је за међународни празник Дан Организације Уједињених нација, 24. октобар, проглашен 1971.

Повеља, као и читав концепт Организације Уједињених нација, израсли су из искуства Другог свјетског рата, објавила је РТС.

Савезници су, поучени ужасним искуствима које је тај рат донио, били намијењени да устроје тијело које би регулисало потоње односе међу државама, у нади да ће тим путем, колико је могуће, бити предупријеђене могуће опасности у перспективи.

Није била ријеч само о политичким принципима и односима, него и о мјерама међународне економске сарадње које су такође требале онемогућити у будућности крупне економске ломове, па отуда и потенцијално политички опасне ситуације. Тако ће бити устројен Међународни монетарни фонд, Свјетска банка и друга слична тијела.

Идеја је била да се створи битно ефикасније тијело од међуратног Друштва народа које ће, формално, бити распуштено 18. априла 1946.

Претходно, Повеља УН разматрана је и уобличена током конференције у Сан Франциску, која је започела 25. априла 1945. Повељу су потом, послије двомјесечног рада, потписали представници 50 земаља, 26. јуна те године, у Сан Франциску.

Садржавала је тумачење циљева УН-а, разраду структуре и тијела организације која је тада била у оснивању. Прецизирани су главни органи, као што су Савјет безбједности, Генерална скупштина, Међународни суд правде, Економски и социјални савјет и Старатељски савјет.

Повељом су чланице обавезане да његују мир, међународно право и безбједност, али и да усаглашавају економске и социјалне мјере те поштују људска права.

Документ почиње преамбулом и садржи укупно 111 чланова распоређених у 19 поглавља.

Преамбула садржи општу изјаву о циљевима организације и прокламује обавезу да се чланице држе уговореног. Обликована је углавном по узору на уставна начела САД.

Надаље су у 19 поглавља разрађени сви детаљи функционисања УН.

Оквир потоњих Уједињених нација стваран је на више скупова представника земаља савезница током Другог свјетског рата, почев од конференције одржане у Лондону 12. јуна 1941, када је објављена заједничка изјава на тему циљева и принципа заједничке борбе.

Саставни дио била је и визија свијета по окончању рата. Већ тада је наглашена потреба да се у потоњем свијету изгради економска и социјална стабилност за све. У том смислу прокламована је потреба међусобне сарадње „слободних народа” како у ратним напорима тако и у изградњи поратног свијета.

Услиједила је два мјесеца доцније заједничка изјава САД и Уједињеног краљевства, која је донијела разраду поменутих начела.

Тај документ у историју је ушао под називом Атлантска повеља.

Осам тачака тог документа садржавале су мање-више све кључне одредбе које ће бити унесене у оснивачка акта Организације Уједињених нација.

Првог дана наредне, 1942. године, представници 30 земаља савезница потписали су Декларацију Уједињених нација, којом су поновљени наведени принципи уз нагласак на заједничку борбу против земаља Осовине. Тим документом појавио се израз „Уједињене нације”.

Декларацију су потписали и представници Владе Краљевине Југославије.

Током конференције у Дамбартон Оуксу, у Џорџтауну код Вашингтона, љета и јесени 1944. (21. август – 7. октобар 1944), принципи потоње међународне организације даље су разрађени и прецизирани. Тада је углавном усаглашена структура система УН.

Даља усаглашавања услиједила су током савезничке конференције на Јалти у фебруару 1945. Том приликом прецизирано је како ће функционисати Савјет безбједности.

Прво засједање Генералне скупштине УН-а одржано је у Лондону, 10. јануара 1946. године, док се прво окупљање Савјета безбједности догодило недјељу дана потом.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.