Орешник је порука за ЕУ и САД

МОСКВА - Послије годину и два мјесеца Руси су поново лансирали „орешник”, своје најмоћније оружје примијењено у рату са Украјином. Први пут ова моћна балистичка ракета средњег домета ударила је по „Јужмашу”, стратешки важној украјинској фабрици ракетних мотора, која је када је основана била дио моћног совјетског космичког програма.

Какве су биле посљедице дејства „орешника” по концерн „Јужмаш”, јавности није познато, украјинске власти тамо нису дозволиле приступ ТВ екипама. До новембра 2024. „Јужмаш”, који се простире на 750 хектара површине, био је релативно честа мета руских ракета и дронова. За посљедњих годину није забиљежен ниједан удар по „Јужмашу”, што де факто потврђује да је „орешник”, који може да носи осам бојевих глава које потом аутономно бирају циљ, тамо, по свој прилици, завршио посао, пише Политика. 

У четвртак увече на мети „орешника” нашло се налазиште и подземно складиште гаса у мјесту Стријско, недалеко од Лавова. Команда украјинске авијације објавила је да је забиљежена брзина „орешника” износила 13.000 километара на сат, што је чак и нешто више од параметара које су званично прошле године објавили Руси. За разлику од неких других оружја којима су се Руси разметали на парадама посљедњих десетак година, чије карактеристике често нису биле ни близу декларисаним, „орешник” је, како ствари стоје, заиста оружје без премца.

У себи својственом маниру реаговао је и украјински предсједник Владимир Зеленски и затражио више средстава за набавку нових ПВО система. Министар иностраних послова Андреј Сибига тражио је хитну сједницу Савјета безбједности УН, изјавивши да удар представља „пријетњу безбједности цијелој Европи”. Много трезвенији коментар чули смо од бившег главног команданта армије и актуелног украјинског амбасадора у Лондону генерала Валерија Залужног да је прексиноћно лансирање „још један доказ да посматрамо интензивни рат на исцрпљивање, праћен невјероватним научним и технолошким напретком”. Посљедњих недеља појавиле су се спекулације да би Залужни могао да напусти дипломатску службу, активно се укључи у политику и као најозбиљнији противкандидат изађе на црту Зеленском.

С друге стране, дошло је још једно у низу апсурдно саопштење руског Министарства одбране. Тврде да је друга примјена „орешника” посљедица одмазде за напад украјинских дронова на резиденцију предсједника Владимира Путина у Новгородској области 29. децембра. Тврде да је циљ удара била критична енергетска инфраструктура и постројења за производњу дронова. Ако је нешто бацило сјенку на ову бриљантну демонстрацију руске војне силе, то је ово апсурдно саопштење. Не постоји логика која може довести у везу инфраструктуру за производњу и складиштење гаса и удар по предсједничкој резиденцији.

Према тврдњама украјинске војске, „орешник” је лансиран са полигона „Капустин Јар”, око 1.500 км удаљеном од циља. Ову дистанцу, за око 800 километара даљу од „Јужмаша”, ракета је прелетјела за непуних 12 минута. Недавно је објављено да су системи „орешник” распоређени у Бјелорусији. Са запада ове земље Берлин је двоструко ближи него синоћ нападнута гасна инфраструктура од „Капустиног Јара”, Париз је удаљен подједнако, а Лондон је за тек 100 километара ваздушне линије даљи. Дакле, ова демонстрација силе требала би прије свега да забрине европске земље које не попуштају у својој ратнохушкачкој политици према Русији. Шта би остало иза осам нуклеарних бојевих глава неухватљивих за системе ПВО које може да носи „орешник”, страшно је претпоставити.

Лансирање „орешника” дошло је у моменту највећих тензија у односима Русије и САД још од Кубанске кризе. Након што су амерички специјалци, уз бриљантну обавјештајну припрему ЦИА, заробили предсједника Венецуеле Николаса Мадура, америчка војска се острвила на руске танкере који су превозили нафту из Венецуеле. Амерички предсједник Доналд Трамп у подругљивом тону коментарисао је запљену танкера „Маринеро”: „Руски ратни бродови који су чували танкер отишли су веома брзо када смо ми стигли.” Када се појавио ризик да танкер зароби америчка обалска стража, он је промијенио заставу Гвајане у руску и у помоћ су му упућени разарач и подморница. Они нису уплашили америчку Обалску стражу и понижавајуће су се повукли.

Протесте су изразили руска министарства транспорта и иностраних послова. Америчке власти су на крају ипак одлучиле да ослободе двојицу морнара држављана Русије, док су 17 држављана Украјине, шест Грузије и три Индије изведени пред амерички суд. Запљена руских танкера под изговором да превозе нафту из Венецуеле и крше једностране америчке санкције представља демонстрацију силе за оно што би могло да услиједи ускоро. Трамп је у свом провокативном интервјуу објавио да је одобрио нови закон о санкцијама Русији, кога од љетос предлажу сенатори Линдзи Грејем, републиканац, и Ричард Блументал, демократа. Према овом закону, руска нафта би имала исти статус као венецуеланска, што би значило да ће САД почети да плијене и нафту и све танкере који је превозе.

Дакле, друго лансирање „орешника”, које долази у тренутку највећих тензија у односима САД и Русије још од Кубанске кризе, можда је прије порука Америци намјерној да без задршке плијени руске танкере и нафту, него Европи која свим силама подстиче Украјину на наставак рата. Руска подморница и разарач нису произвели никакав утисак на америчку Обалску стражу, а да ли ће бити тако и са овим оружјем без премца показаће наредне недеље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.