Орбан добио неочекиваног "савезника"

БРИСЕЛ - Мађарски премијер Виктор Орбан могао би да добије подршку за свој покушај да блокира чланство Украјине у Европској унији, укључујући и потенцијалну подршку француског предсједника Емануела Макрона, наводи бриселски Политико.

- Мађарска блокира Украјину, али друге земље користе прилику да заштите своје циљеве - рекао је један високи дипломата ЕУ под условом анонимности.

Орбан је зауставио формалне преговоре Кијева са ЕУ, што паралелно утиче и на кандидатуру Молдавије, јер су процеси двије земље повезани, истиче поменути портал.

Уочи данашњег састанка лидера ЕУ у Копенхагену, предсједник Европског савјета Антонио Кошта лобирао је код европских лидера да пронађу начин да заобиђу противљење Мађарске придруживању Кијева блоку, између осталих заустављених кандидатура за чланство.

Кошта је понудио да промијени правила ЕУ како би се омогућило да формални преговори о приступању почну након одобрења квалификоване већине лидера, умјесто једногласне сагласности како је тренутно потребно.

Француска, Холандија и Грчка су се успротивиле Коштином приједлогу, инсистирајући на праву да блокирају кандидатуре које сматрају проблематичним.

Политико наводи да су Макрон и Орбан, упркос неслагањима по другим питањима, показали одређену сагласност у задржавању права вета за поједине земље.

Макрон је, према изворима Политика, у прошлости био скептичан према брзом проширењу ЕУ и подржавао је очување права вета како би се гарантовала контрола над чланством нових држава.

Париз се, такође, историјски противио приступању Турске блоку, а Макрон је  2018. године рекао турском предсједнику Реџепу Тајипу Ердогану да "нема шансе" за напредак Анкаре, подсјећа бриселски портал.

С друге стране, фински предсједник Александар Стуб подржава иницијативу за чланство, оцјењујући да би сваки механизам који смањује могућност блокаде и убрзава процес био користан, посебно за Украјину.

Истовремено, званичници ЕУ истичу да је тренутни процес чланства компликован, са више од 100 фаза и значајном политичком осјетљивошћу, те да би промјене правила морале да буду договорене једногласно, што је изазов у оквиру садашњих околности.

Кандидатуре Украјине и Молдавије су кључне за стратегију ЕУ у региону, јер обе земље траже алтернативу руском утицају и желе јачу интеграцију у европске структуре, напомиње Политико.

Застој у процесу, који је првенствено посљедица Орбановог вета, оцјењује се као политички и симболички изазов за ЕУ, док дипломатски кругови упозоравају да би свака промјена правила могла додатно да политизује процес и да изазове нове тензије међу чланицама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.