Богате земље профитирају на климатској кризи

ЛОНДОН – Међународна организација Оксфам критиковала је данас богате земље због, како наводи, стицања профита на рачун погоршања климатске кризе и упозорила да више од двије трећине климатског финансирања које развијене земље обезбјеђују за земље у развоју долази у облику кредита с каматом.

Према заједничком истраживању Оксфама и хуманитарне организације "CARE", од укупно 115,9 милијарди долара климатског финансирања које су развијене земље обезбиједиле или мобилисале за земље у развоју у 2022. години, око двије трећине чине управо кредити, често под стандардним, комерцијалним условима, пренио је бриселски лист Браселс Тајмс.

Овакав приступ, како се наводи у саопштењу Оксфама, додатно оптерећује буџете сиромашних земаља, чији укупни спољни дуг тренутно износи 3,3 хиљаде милијарди долара.

Међу главним државама које доприносе овом терету су Француска, Јапан и Италија.

"Богате земље климатску кризу третирају као пословну прилику, а не као моралну обавезу. Позајмљују новац онима које су историјски већ оштетиле, заробљавајући их у зачараном кругу дуга. То је профитерство у јеку кризе", оценила је шефица климатске политике у Оксфаму, Нафкоте Даби.

Уочи предстојеће 30. Конференције УН о климатским промјенама (COP30), која ће се одржати средином новембра у Белему, Бразил, Оксфам је позвао развијене земље да испуне своја финансијска обећања.

На претходној конференцији COP29, одржаној крајем 2024. године у Бакуу, развијене земље су обећале да ће до 2035. године повећати годишње финансирање за земље у развоју на најмање 300 милијарди долара.

Споразум из Париза из 2015. године поставио је циљ да развијене земље годишње обезбјеђују најмање 100 милијарди долара за климатско финансирање, почевши од 2020. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.