Ограде штите цијелу Европу

Srna
Foto: AFP

БУДИМПЕШТА - Мађарски премијер Виктор Орбан позвао је данас, уочи самита лидера блока на којем ће једна од тема бити сузбијање нерегуларне имиграције, да ЕУ финансира граничне ограде, оживљавајући идеју која се дуго сматрала недопустивом.

У позиву уочи самита са пољским, белгијским, финским, малтешким и бугарским колегама, Орбан је позвао да ЕУ финансира такве пројекте, рекавши да "ограде штите цијелу Европу", каже Орбанов шеф за штампу, а цитира државна новинска агенција МТИ.

Скуп 27 националних лидера ЕУ сазван је након заједничког писма неких чланица блока у коме се жале на све већи број илегалних миграната. Агенција за границе блока пријавила је 330.000 нерегуларних прелазака прошле године, највише од 2016.

У заједничком писму уочи самита, лидери Малте, Данске, Грчке, Литваније, Летоније, Естоније, Холандија, Аустрије и Словачке рекли су да је "тренутни систем азила ЕУ лош".

"Нерегуларне миграције су поново постале једно од најхитнијих питања у ЕУ. Без обновљених и успјешних напора може се очекивати само наставак и повећање нерегуларне миграције у Европу у наредним годинама", наводи се у писму.

Државе ЕУ су подијељене око питања равнотеже у преузимању избјеглица и годинама су се фокусирале на пооштравање својих спољних граница како би спријечиле људе да дођу незваничним - и често смртоносним - рутама.

Земље, укључујући Пољску, Мађарску и Словенију, подигле су граничне ограде како би држале даље избјеглице и мигранте, иако је Европска комисија, која управља заједничким буџетом блока, до сада одбијала да плати такве баријере, рекавши да би то било против либерално-демократских вриједности и људских права.

Шеф Комисије Урсула фон дер Лајен, раније је одбила да финансира "бодљикаву жицу или зидове" иако Комисија са сједиштем у Бриселу нуди новац за физичку граничну инфраструктуру попут опреме за надзор.

ЕУ каже да су Сиријци, Авганистанци и Тунишани доминирали међу онима који су стигли прошле године и да само око трећине људи има право на азил, док би остале требало послати назад.

Иако је примио неколико милиона људи који бјеже од рата у сусједној Украјини, блок покушава да врати више људи на Блиски исток, сјеверну Африку и јужну Азију док све већи број нерегуларних долазака оживљава оштрију политику.

Групе за људска права критикују све рестриктивнији приступ ЕУ миграцијама као незаконит и нехуман. Други критичари кажу да оштра прича о миграцији служи за стицање политичких поена код десничарских гласача и не објашњава недостатак радне снаге у Европи која стари. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана