Одлазак Елизабете Друге- биографија једне краљице

ЛОНДОН - Краљица Елизабета Друга, која је преминула данас у 97. години, остаће упамћена као монарх који је најдуже провео на британском трону - чак 70 година, а по томе је друга у свијету, иза француског краља Луја XIV, који је владао више од 72 године.

Њену дугу и углавном мирну владавину обиљежиле су промјене у животима људи око ње, промјене у политичкој моћи Британије и начину на који се на ту земљу гледа у свијету.

Краљица је својевремено изјавила да је властиту улогу доживјела као "вођење краљевства кроз вријеме промјене", а те ријечи, како оцјењује BBC најбоље илуструју изазов који је Елизабета поставила пред себе: да конзистентност и константност учини кључним квалитетима њене владавине, усавршивши имиџ монарха који је поуздан и лојалан.

Током читаве њене владавине, чак и током најтежих времена по краљевску породицу, републиканизам никад није стекао значајну подршку у Великој Британији, наводи BBC оцjењујући да су људи у краљици препознали аутентичност засновану на досqедности.

Као уставни монарх, Елизабета се углавном није бавила политичким питањима, нити је откривала политичке ставове, али се редовно састајала са премијерима.

Када је Елизабета постала краљица, послijератна Британија је и даље имала значајно царство, али током 1950-их и 1960-их, многе територије су стекле независност и британска краљевина је еволуирала у Комонвелт.

Елизабета је тако била у посjети другим земљама као лидер Комонвелта и представница Британије, укључујући и револуционарно путовање у Њемачку 1965. године.

Она је постала први британски монарх који је тамо боравио у државној посjети у више од пет деценија. Током 1970-их и 1980-их, Елизабетa је наставила да путује широм свijета. Године 1973. присуствовала је конференцији Комонвелта у канадској Отави, а 1976. отпутовала је у САД на прославу 200. годишњице независности Америке од Британије.

Више од недjељу дана касније била је у Монтреалу, у Канади, да отвори Љетње олимпијске игре.

Године 1979. путовала је у Кувајт, Бахреин, Саудијску Арабију, Катар, Уједињене Арапске Емирате и Оман, што је изазвало међународну пажњу и широко поштовање, преноси biography.com

Послије пада Берлинског зида 1989. године, краљица је сматрала да је прави тренутак да подсјети њене поданике на њихове одговорности током огромне промјене, и на опасности тријумфализма.

Дванаест година касније, терористички напад на Америку 11. септембра потресао је свијет и краљица је позвала на помирење и опроштај, подсјећа BBC.

Један од детаља који је обиљежио њену владавину је критика на рачун краљевске породице послије смрти принцезе Дајане, која се развела од њеног сина, принца Чарлса, 1996. године.

Њихов развод је нарушио подршку краљевској породици, коју су неки сматрали застарелом и безосјећајном, преноси "Британика".
Критике су се појачале након Дајанине смрти 1997. године, посебно након што је Елизабета у поцетку одбила да дозволи да се државна застава на пола копља вијори изнад Бакингемске палате.

У складу са својим ранијим покушајима да модернизује монархију, краљица је покушала да представи монархију мање традиционалном.

Рођена је у Лондону 21. априла 1926. године као Елизабет Александра Мери.

Као и већина дјеце из краљевске породице, она није редовно похађала школе и факултете, већ се са сестром Маргарет образовала код куће.

Њена бака, краљица Мери и мајка Елизабет су имале највећи утицај на њу, а када је ње отац Џорџ постао краљ, почела је да учи о уставу, законима, а научила је и француски и њемачки.

Удала се 1947. године за војводу од Единбурга, принца Филипа, који је имао грчке и данске коријене, а венчањем је постао британски грађанин.

Елизабета је тада била млада, имала је 21 годину, а спорна је била вјероисповијест Филипа, али је он, међутим, прешао у англиканску вјеру.

Из брака са Филипом има четворо дјеце - принца Чарлса, рођеног 1948. године, затим, принцезу Ен (1950), принца Ендрјуа (196.), и принца Едварда (1964).

Њен супруг је преминуо 9. априла 2021. године у 100. години.

Крунисање
Крунусана је са само 25 година, послије смрти оца Џорџа Шестог, који је изненада преминуо у сну, фебруара 1952. године. Она није требала да дође на трон, али је њен стриц краљ Едвард Осми абдицирао како би могао да ожени Американку Волис Симпсон. Њен отац је тако постао краљ Џорџ Шести, чиме је млада принцеза постала насљедница трона.

У то вријеме је била на турнеји у Кенији, а крунисана је 2. јуна 1953. године у Вестминстер Ебију, и то је прво крунисање које је преношено уживо на телевизији.

Елизабета Друга је тада постала краљица Уједињеног Краљевства и крунских земаља Комонвелта - Велике Британије, Аустралије, Канаде, Новог Зеланда, Пакистана и Шри Ланке.

Не рачунајући Пакистан и Шри Ланку, она је, уз наведене земље, до данас била краљица Јамајке, Антигве и Барбуде, Бахама, Белизеа, Гренаде, Папуе Нове Гвинеје, Соломонских Острва, Сент Китса и Невиса, Сент Лусије, Сент Винсента и Гренандина и Тувалуа.

Промјене
У вријеме када је преузела британски трон, Јосиф Стаљин, Мао Цедунг и Хари Труман су водили Совјетски савез, Кину и САД, док је Винстон Черчил био премијер Британије.

Под њеном владавином, промијењено је 15 премијера Велике Британије, док се у Америци промијенило 14 предсједника.

Све их је упознала, осим 36. предсједника Линдона Џонсона.

Елизабета је 6. фебруара 2022. године прославила платинасти јубилеј.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.