Од Меркелове зависе санкције Русији

Брисел - Без драстичног заокрета у спољној политици Москве, санкције Русији које је ЕУ увела због Украјине остаће на снази бар до марта сљедеће године.

Неколико високо позиционираних западних дипломата при ЕУ је у одвојеним разговорима за Танјуг одбацило извјештаје неких медија да је ЕУ спремна да већ крајем октобра укине санкције Русији како не би угрозила снабдијевање руским гасом током предстојеће зиме.

"Да би санкције биле скинуте или ублажене за то би морало да гласа свих 29 чланица ЕУ, а у овом тренутку такав консензус не постоји", рекао је представник једне важне европске земље који је тражио да остане анониман.

Он је подсјетио да се поједине балтичке земље не само противе скидању санкција, већ траже да оне буду пооштрене због наводних провокација Русије у близини њихових граница.

"Довољан је један глас против да санкције остану на снази", указао је дипломата.

Француски "Фигаро", али и неки други медији, објавили су ових дана спекулације да су чланице ЕУ, забринуте због могућности да Русија током зиме прекине доток гаса Европи преко Украјине, наложиле својим амбасадорима да током сљедеће недјеље размотре могућност укидања санкција.

Повод за ову одлуку, према тим извјештајима, било би недавно наређење руског предсједника Владимира Путина да повуче трупе са украјинске границе и чињеница да се примирје између украјинских и просруских снага како-тако одржава.

Европски дипломати, међутим, указују да се и поред Путиновог наређења уз границу са Украјином још налази значајан број руских војника, као и да су они, упркос демантима Москве, присутни и у самој Украјини.

"Уколико би Русија потпуно повукла трупе и прихватила међународне посматраче на граници испунила би услове за скидање санкција, али то засад не дјелује вјероватно", кажу они.

Путин је на састанку са европским лидерима у Милану у петак одбио да прихвати међународне посматраче на граници, мада је дозволио могућност да се граница надгледа из ваздуха путем беспилотних летјелица.

"Проблем је што Русија тражи да међу особљем које управља летјелицама не буде Француза и Нијемаца, а то је за нас неприхватљиво", кажу у Бриселу.

Тањугови извори у Бриселу кажу да је кључни фактор за одржање санкција Русији заоштравање става њемачке канцеларке Ангеле Меркел према Москви.

Меркел се донедавно залагала за опрезнији приступ ЕУ Русији, али је у међувремену изгубила повјерење у Путина, кажу дипломате и подсјећају да је њемачка канцеларка у четвртак увече отказала билатерални састанак са Путином, на који је он због параде у Београду каснио неколико сати.

Упитани да прокоментаришу могућност да Русија укине доток гаса и тако остави Европу без грејања, дипломате кажу да је опасност од тога преувеличана.

"Чак и ако би Русија сутра заврнула гас, у складиштима га има довољно за бар три мјесеца нормалне потрошње, што даје довољно времена да се нађу алтернативни извори", кажу они, указујући да би такав потез Москве много више оштетио руски буџет него европске потрошаче.

У Бриселу подсјећају да су санкције Русији, које укључују забрану путовања у ЕУ и замрзавање имовине значајном броју руских функционера, као и забрану пословања са неким предузећима и банкама, орочене до марта 2015.

Тада ће Европски савјет гласати да ли санкције треба продужити, а за такву одлуку ће опет бити неопходан консензус свих чланица.

"Уколико до марта не дође до ескалације сукоба у Украјини, постоје добри изгледи да санкције у марту буду укинуте", кажу у Бриселу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.