Од 2064. број становника на Земљи ће се смањивати

БОН - За разлику од Уједињених нација, научници прогнозирају да ће свјетска популација до 2100. знатно да се смањи, а прекретница ће бити 2064 година.

Због ниског наталитета у неким регионима, слика света ће се променити, преноси Дојче веле.

Међународни тим научника објавио је у стручном магазину „The Lancet” да ће до краја овог вијека на Земљи највероватније бити 8,8 милијарди становника - две милијарде мање него што прогнозирају Уједињене нације.

Према овој прогнози, највише људи на свијету ће бити 2064. године - око 9,7 милијарди. Након тога, истраживачи очекују пад наталитета: у 183 од 195 земаља свијета наталитет ће толико опасти да без усељавања неће моћи да одрже број становништва.

Према студији, више од 20 земаља, међу којима су Јапан, Шпанија, Италија и Пољска изгубиће до 2100. више од половине становништва. Чак и тренутно најмногољуднија Кина, која има 1,4 милијарде становника, до краја вијека ће имати само 730 милиона.

Према прогнозама, број становника ће порасти у афричким земљама јужно од Сахаре. За 80 година, Нигерија би могла да има 800 милиона становника и тако буде друга по броју стновника на свијету - послије Индије.

„Када жене имају већи приступ образовању и када могу да контролишу рађање, у просјеку се одлучују за мање од 1,5 дјеце”, објашњава вођа студије Кристофер Мареј, са Института за здравствена мерења и процене (ИХМЕ) вашингтонског универзитета у Сијетлу, којег подржавају Бил и Мелинда Гејтс.

Овакав развој је заправо „добра вијест” за човекову средину, казао је Мареј. Мањи број људи на свијету могао би да смањи производњу хране и самим тим и штетних гасова. Али, за земље у подсахараској области предвиђени пораст броја становника ће, према Мареју, донијети и боље економске шансе.

За највећи број земаља ван Африке би мање радне снаге, могло да изазове „тешке негативне посљедице по привреду”. Тако би број радно способног становништва у Кини, са данашњих 950 милиона опао на свега 350 милиона у 2100. години, што је за 62 одсто мање.

У Нигерији би пак са данашњих 86 милиона број радно способних порастао на 450 милиона. Због тога би старија друштва морала да реформишу своје социјалне и здравствене системе, упозоравају аутори студије.

С обзриом да је животни вијек у порасту, број људи старијих од 80 година ће порасти са садашњих 140 милиона на 866 милиона. До краја вијека ће више од четвртине становништва бити старије од 65 година.

Главни фактор због којег Марејев тим долази до мањег пораста популације него УН, јесте антиципирана стопа наталитета. Док Уједињене нације за ово стољеће прогнозирају да ће се рађати 1,8 дјеце по жени, анализа Мареја и његових колега полази од тога да ће та стопа бити 1,5. За стабилну популацију неопходна стопа наталитета износи 2,1 дијете по жени.

Главни и одговорни уредник магазина „The Lancet”, Ричард Хортон објашњава да студија показује радикално помjерање геополитичких односа моћи. „Свијет ће на крају овог вијека бити мулитполаран, са Индијом, Нигеријом, Кином и САД као најважнијим силама”, закључио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.