Обама затвара Гвантанамо?

Вашингтон - Најмасовнији штрајк глађу затвореника у историји Гвантанама натјерао је америчког предсједника Барака Обаму да поновно покуша да затвори злогласну казнионицу смјештену у америчкој морнаричкој бази на Куби, преносе агенције.

Затвор на Куби није нужан за безбједност Америке.

- Гвантанамо екстремистима служи као мотив којим регрутују нове присталице и због тога би требао бити затворен - изјавио је Обама.

Још у кампањи 2008. године, прије него што је први пут изабран у Бијелу кућу, Обама је обећао да ће затворити Гвантанамо.

До данас је то остало једно од његових најспомињанијих предизборних обећања које је изневјерио.

Штрајкови глађу, једино преостало средство отпора затвореницима, у Гвантанаму нису ријеткост.

Америчка морнарица, под чијом се ингеренцијом налази база у којој је смјештен затвор, и раније се с њима суочавала, али никад штрајк није био тако масован.

Отпор гладовањем почео је још у фебруару.

У затвору се налази 166 затвореника, а америчка војска тврди да храну одбија њих више од стотину.

Према другим изворима, штрајкача је око 130.

Иако из њега стижу различите верзије, штрајк је наводно почео због чињенице да против већине притворених нема формалне оптужнице за било које кривично дјело.

То значи да нико од њих не може рачунати ни на суђење након којег би барем неки били ослобођени оптужби.

Ријеч је о затвореницима из цијелог свијета, ухапшеним у склопу америчког рата против тероризма.

У Гвантанаму су испитивани, како је потврђено, често и мучени. Смјештени су унутар војне базе, па формално не подлијежу америчком цивилном правном систему, што значи да их америчке власти без оптужнице и суђења могу држати затворене колико год желе или сматрају потребним.

Само шесторица од 166 затвореника имају конкретну оптужницу за конкретна криминална дјела.

Војни званичници изјавили су да су овај и претходни штрајкови одраз фрустрација затвореника због неизвјесних судбина.

Иако је затварање тог затвора било једно од предизборних обећања предсједника Бараака Обаме, Конгрес је блокирао напоре администрације која је и сама одустала.

Представници америчке војске у својим реакцијама на штрајк истичу да упркос дуготрајном гладовању, нико од штрајкача није животно угрожен.

У Гвантанамо су послати додатни љекарски тимови.

 Ријеч је о 40-ак особа које спадају у медицинско или војно особље. Они ће помагати запосленима који су иначе на дужности у Гвантанаму.

Неки од најупорнијих штрајкача наводно су пали на 40 килограма тјелесне тежине.

Најмање 16 затвореника присилно хране цјевчицом која им иде кроз нос до желуца, а већина сједи везана за столце, у затвору, а не у болници.

Штрајк је постао масован након што су почетком априла чувари упали у затворски блок број шест, гдје затвореници живе у својеврсним заједницама, те их затворили у појединачне ћелије.

Директан окидач за почетак штрајка било је претраживање ћелија почетком фебруара.

Затвореници су оптужили чуваре да су се “с непоштовањем односили” према њиховим светим књигама, али америчка војска то је негирала.

Војска није обзнанила због чега је кренула у рацију затвореничких просторија, а такве су се претраге догађале и раније.

Ситуација је ескалирала јер су очајни и дошли су до тачке пуцања. Иза свега стоји предсједниково изиграно обећање о затварању Гвантанама.

- Они то знају и зато су очајни - рекао је Карлос Варнер, адвокат из Охаја, који представља једанаест затвореника.

Штрајк је доспио у све свјетске медије након што се почетком априла 40-ак затвореника придружило штрајкачима.

Тада је проведена рација у кампу шест, а затвореници су насилно реаговали, неки користећи импровизовано оружје.

Према ријечима управе, рација је проведена јер су затвореници ручницима прекрили камере, а наводно су прскали чуваре урином и одбили претраживање ћелија.

Чувари су пуцали на затворенике гуменим мецима.

Како је раније изјавила америчка Влада, неки од затвореника требали су одавно бити пуштени на слободу.

Међу њима је и британски држављанин Шакер Амер, који је због течног енглеског постао попут портпарола затвореника.

Ухапшен је у Авганистану, као жртва хаоса који је настао након свргавања талибанског режима 2001., а свих 18 мушкараца који су завршили у том затвору, а имали су британско држављанство или дозволу за боравак, већ су пуштени.

И судови који су настали на Обамину иницијативу ослободили су амричког држављанина оптужби, али чини се да је његова улогу у затвору учинила своје.

Гвантанамо је основан као амерички екстериторијални затвор, због чега за њега не важе закон и правила на снази на америчкој територији.

Познати су страшни услови у којима живе затвореници и методе испитивања попут мучења симулацијом утапања.

Камп број пет најстроже је чувани дио затвора у којем су затвореници проводили 23 часа дневно у ћелији величине два пута три квадратна метра.

Један час имали су за рекреацију која се проводила у затвореној малој просторији.

Сад су услови много лошији - затвореници 24 часа проводе у самици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.