Радев упозорава ЕУ: Без дијалога са Русијом ризикујемо нуклеарни сценарио

БАЊАЛУКА - Европска унија би требало да се дипломатски ангажује са Русијом како би се окончао рат у Украјини и избјегао разорни нуклеарни напад, изјавио је данас бугарски премијер Румен Радев.

"Увијек морамо да размишљамо о најгорем могућем сценарију", рекао је Радев у Бриселу на самиту Еуроњуза о одбрани и свемиру, упозоравајући на ризик од руског нуклеарног напада уколико дође до ескалације тензија са Европом.

"Мир путем силе" - неуспјешна стратегија?

Бугарски премијер критиковао је наставак испоруке оружја и муниције Украјини од стране Европе, оцијенивши то као неуспјешну стратегију "мира путем силе".

"Постоји граница за пуко слање оружја и пружање подршке, јер ће се коначно мировно рјешење постићи дипломатијом, а не испоруком оружја. Стога позивамо на то да више слушамо једни друге и да отворимо канале комуникације", рекао је Радев.

Како је оцијенио, "проблем је у томе што нико не поставља питање нуклеарног ризика".

Осврнуо се на недавну изјаву руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, који је рекао да би рат између Русије и Европе био "потпуно другачији" и "врло кратак" и одбацио "овакав начин говора" из Кремља, али је позвао своје европске колеге да размотре куда би ескалација могла да одведе.

Русија би одиграла нуклеарну карту ако буде сатјерана у ћошак

"Постоји нуклеарна карта. Русија би била склона да је одигра ако буде ослабљена или сатјерана у ћошак. Морамо ово да имамо у виду. Не можемо да затварамо очи (пред чињеницом) да на нашем континенту постоји нуклеарно оружје, да се нуклеарно оружје налази у арсеналу Русије. И то је дио калкулације", рекао је Радев, а Еуроњуз подсјећа да Русија контролише највећи свјетски нуклеарни арсенал, са процијењених 4.400 ускладиштених бојевих глава, од којих је 1.796 стратешки распоређено.

Тест критичког размишљања: Рат у Украјини

Према његовим ријечима, рат у Украјини ставио је на искушење критичко размишљање и реалистичан приступ.

"Ставио је на искушење нашу способност да процијенимо стратешко тежиште противника. Прије свега, ставио је на искушење нашу способност да осмислимо оствариве политичке циљеве, преточимо их у ваљану војну стратегију и дефинишемо жељено крајње стање", додао је он.

Моћ дипломатије није исцрпљена

Како је рекао, није исцрпљена моћ дипломатије и потребно је да се више дјелује и више разговара, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.