Нуклеарне силе јачају арсенал, покренута нова трка наоружавања

ВАШИНГТОН, МОСКВА - Свијет се поново окреће нуклеарном одвраћању, док највеће силе убрзано модернизују своје арсенале.

Свих девет држава које посједују нуклеарно оружје проширило је војне капацитете током 2025. године, а са растућим наоружавањем расту и ризици, упозорава Стокхолмски институт за истраживање мира СИПРИ.

Колико је велика опасност од нове трке у наоружању?

Наоружавање је за многе земље постало питање највишег приоритета, укључујући и нуклеарно оружје.

Према подацима Стокхолмског института за истраживање мира СИПРИ, свих девет држава које посједују нуклеарно оружје модернизовало је и проширило своје арсенале током 2025. 

Поред нових нуклеарних бојевих глава, уведени су и додатни системи за њихово лансирање, који могу носити како конвенционалне тако и нуклеарне бојеве главе. Међу њима су и ракете и крстарећи пројектили.

У свом годишњем извјештају за 2026. истраживачи мира указују на општи тренд: све више држава поново се ослања на нуклеарно оружје у сврху националне обране. 

Тити Ерасто, истражитељка у СИПРИ-јевом програму за оружје за масовно уништење, илуструје то примјером Финске и Шведске. 

Њихова политика према нуклеарном оружју драстично се промијенила након почетка рата у Украјини 2022. године и приступања НАТО-у.

"Те државе, које су историјски биле познате као војно неутралне заговорнице нуклеарног разоружања, сада активно учествују у нуклеарној политици НАТО-а, на примјер кроз учешће у вјежбама које симулирају употребу нуклеарног оружја", објашњава Ерасто за Дојче веле.

Према истраживањима СИПРИ-ја, током 2025. у свијету је било готово 12.200 нуклеарних бојевих глава. 

"Иако је њихов број незнатно мањи него претходне године, то није показатељ разоружања. Тренутно се више застарјелих бојевих глава повлачи из употребе него што се уводе нове. Међутим, очекује се да ће се тај тренд у надолазећим годинама преокренути, јер се темпо демонтаже успорава, док се распоређивање новог нуклеарног оружја убрзава", наводе истражиоци.

Контролом до мањег ризика

Док је бивши амерички предсједник Барак Обама 2009. био слављен због своје визије свијета без нуклеарног оружја, развој догађаја данас иде у посве супротном смјеру. 

У фебруару је истекао посљедњи преостали међународни споразум који је ограничавао број нуклеарних бојевих глава - споразум "Нови СТАРТ" између САД и Русије.

"Све је више знакова да државе које посједују нуклеарно оружје занемарују или чак потпуно напуштају своје обавезе у вези са разоружањем и умјесто тога демонстрирају своју нуклеарну моћ", наглашава Ханс М. Кристенсен, стручњак за нуклеарно оружје у СИПРИ-јевом програму за оружје за масовно уништење и у Федерацији америчких научника (ФАС).

Додаје да "ослањањем на нуклеарна рјешења, државе стварају нове ризике и подстичу динамику трке у наоружању".

Према подацима СИПРИ-ја, укупно девет држава посједује нуклеарно оружје: поред САД и Русије, то су Велика Британија, Француска, Кина, Индија, Пакистан, Сјеверна Кореја и Израел, који службено никада није потврдио да посједује нуклеарно оружје. 

Подаци СИПРИ-ја показују да Русија и САД заједно располажу са око 83 одсто свих оперативних нуклеарних бојевих глава.

Између осталог, Сјеверна Кореја наставља развијати своје нуклеарне капацитете. 

Према процјенама СИПРИ-ја, та земља већ би могла имати око 60 готових бојевих глава, а посједује довољно материјала за производњу још најмање 30. 

Током 2025. режим у Пјонгјангу представио је и тестирао нове ракетне системе, укључујући интерконтиненталну ракету Хwасонг-20 на круто гориво.

Силоси у Кини за нуклеарне ракете

Кина своје нуклеарне снаге јача брже од било које друге земље. Према процјенама СИПРИ-ја, та земља тренутно располаже са око 620 нуклеарних бојевих глава, док их је претходне године имала око 600. 

На војној паради у септембру 2025. кинеска војска први пут је представила комплетну нуклеарну тријаду - односно нуклеарно оружје које се може лансирати са копна, мора и из ваздуха.

"Зависно о томе како Кина буде обликовала структуру својих оружаних снага, до краја ове деценије могла би потенцијално располагати са најмање исто толико интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ) колико имају Русија или САД", наводи се у годишњем извјештају СИПРИ-ја.

Број кинеских нуклеарних бојевих глава и даље је знатно мањи од броја којим располажу Русија и САД. Порука Кине је да жели на увјерљив начин одвратити друге државе од могућег нуклеарног напада.

Нуклеарни "кишобран" у Европи?

У западној Европи само Велика Британија и Француска посједују нуклеарно оружје. Француска располаже са 290 нуклеарних бојевих глава које се могу лансирати са нуклеарних подморница или из борбених авиона рафала. Француска влада континуирано развија своје нуклеарне снаге и нуди другим европским земљама могућност да имају користи од тог нуклеарног заштитног кишобрана, преноси Деутсцхе Wелле.

НАТО ову заједнички организовану стратегију одвраћања уз помоћ америчког нуклеарног оружја назива "нуклеарним учествовањем".

​Сједињене Америчке Државе разматрају могућност распоређивања нуклеарног оружја у додатним европским државама чланицама НАТО, у оквиру настојања да ојачају безбједносне гаранције савезницима у Европи, пренио је недавно "Финанциал Тимес" (ФТ).

Амерички званичници показали су спремност да размотре проширење постојећег система нуклеарног дијељења, који тренутно обухвата шест европских држава у којима су стационирани авиони способни за ношење нуклеарног наоружања, рекле су за ФТ три особе упознате с тим разговорима.

Међутим, пошто амерички предсједник Доналд Трамп стално доводи у питање преданост САД НАТО-у, њемачка влада недавно је покренула додатне разговоре са Француском о могућностима ближе сарадње на подручју нуклеарног одвраћања. 

Да подсјетимо, док су се дипломате из готово цијелог свијета током маја окупиле у сједишту Уједињених нација у Њујорку како би разговарале о будућности глобалног режима нуклеарног неширења, Сједињене Америчке Државе и Русија послале су потпуно другачију поруку - демонстрацију сопствене стратешке силе.

Наиме, Русија је 12. маја извела пробно лансирање интерконтиненталне балистичке ракете "Сармат", једног од најмоћнијих система у свом арсеналу, преноси "РеспонсиблеСтатеЦрафт". Предсједник Владимир Путин потом је најавио да ће ракета до краја 2026. године бити уведена у оперативну употребу.

Само неколико дана касније, 20. маја, америчко ратно ваздухопловство тестирало је ненаоружану ракету "Минутеман ИИИ". Иако је ријеч о систему који је у употреби још од 1970. године, Вашингтон га и даље користи због кашњења развоја његове замјене - програма "Сентинел", који је већ годинама изван планираног буџета и рокова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.