Нови план Брисела: “Војни Шенген” за убрзање кретања војске унутар Уније

БРИСЕЛ - Државе чланице Европске уније имаће само три дана у мирнодопско вријеме и шест сати у кризним ситуацијама да одобре пролазак војних трупа и опреме преко својих граница, према новом приједлогу Европске комисије.

Циљ такозваног “војног Шенгена” је драстично побољшати војну мобилност широм ЕУ, пише "Еуроњуз".

“Војни Шенген” за бржу одбрану

- Данас, како би се војна опрема и трупе премјестиле, рецимо, са запада на исток, нажалост, потребни су мјесеци - рекао је европски повјереник за одрживи саобраћај и туризам Апостолос Цицикостас.

- Оно што желимо постићи јест да се то догоди у року од неколико дана. Не можете бранити континент ако се не можете кретати по њему - поручио је на конференцији за медије.

- Врло је јасно, стога стварамо овај војни Сцхенген - поручио је он.

Пакет за војну мобилност, који ће службено бити представљен данас, најновији је у низу планова Комисије за јачање обране ЕУ до краја деценије.

Нови систем по узору на цивилну заштиту

Једна од кључних мјера биће убрзање издавања дозвола за прекограничну војну мобилност.

Тренутно правила у 27 држава чланица нису усклађена, а некима су потребне седмице да одговоре на захтјев друге земље ЕУ. Комисија жели то скратити на највише три дана у мирнодопско вријеме и само шест сати у кризним ситуацијама, при чему би се у потоњем случају одобрење подразумијевало.

План предвиђа нови европски систем за војну мобилност, осмишљен по узору на Механизам цивилне заштите ЕУ који омогућује брзу помоћ у случају катастрофа.

Укључиваће “фонд солидарности за војну мобилност”, путем којег ће чланице моћи ставити на располагање имовину попут теретних возова или трајеката, као и “каталог војне мобилности” с пописом имовине двојне намјене из цивилног сектора која се може користити за војне операције.

Улагање у кључну инфраструктуру

Све активности координираће нова радна група састављена од националних координатора из сваке државе чланице.

Њихов задатак биће и давање приоритета финансирању за 500 одабраних инфраструктурних пројеката кључних за побољшање четири договорена војна коридора, чије су локације и даље тајне.

Циљ је надоградити цесте, жељезничке пруге, луке, аеродроме, тунеле и мостове како би могли издржати тежину и величину војне опреме.

- Чврсте логистичке мреже чине разлику између побједе и пораза у ратовима -  нагласио је Цицикостас, додајући да је “фокус на краткорочним улагањима с брзим добитком како би се брзо повећао капацитет.”

Цијена мобилности

Цицикостас процјењује да ће за овај посао бити потребно 100 милијарди евра.

Међутим, ЕУ је досад издвојила само 1,7 милијарди евра за војну мобилност у тренутном вишегодишњем буџету који завршава 2027. године, износ који је повјереник описао као “кап у мору”.

Приједлог за сљедећи седмогодишњи буџет од 2028. износи нешто мање од 18 милијарди евра – десетероструко повећање, али и даље далеко од циља.

Ипак, Цицикостас је појаснио да то није једини извор финанцирања.

С обзиром на то да је инфраструктура двојне намјене, државе чланице моћи ће користити кохезијске фондове, као и новац из програма обрамбених зајмова САФЕ. Та улагања моћи ће се урачунати и у нови циљ потрошње НАТО савеза.

- Није само новац у питању. Овај пакет је и о оквиру - истакао је Цицикостас.

- Геополитичка ситуација у свијету сада није лака, стога морамо научити кретати се брже, морамо научити радити више и морамо научити постићи резултате много раније него што би се очекивало - закључио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.