Нове нуклеарне муке Јапана

Токио - Радиоактивни елементи поново се гомилају у подножју “Фукушиме 1” и пријете да се излију у море, преноси РТС.

Из економских разлога рестартује се све више нуклеарних реактора.

Истовремено, бивши шеф “Фукушиме 1” преминуо од рака једњака.

Најновија мјерења контаминиране воде у земљи испод разорене нуклеарне централе “Фукушима 1” показују нагли раст радиоактивности, која износи око 930.000 бекерела по литру. Дозвољене вриједности су само неколико десетина бекерела.

Радиоактивна вода нагомилала се у шупљинама у земљишту након дуготрајног засипања реактора огромним количинама морске воде са земље и из ваздуха, након што је у марту 2011. године велики цунами прекинуо напајање реактора струјом и проузроковао топљење нуклеарног горива у њима.

Највећи дио воде за хлађење реактора посљедњих годину дана се рециклира, односно деконтаминира и поново враћа у цијеви постављене око реактора у којима кружи и тако одржава језгра реактора угашеним, у стању у којем је немогућа ланчана нуклеарна реакција.

Узрок раста радијације испод централе још увијек није утврђен, а медији спекулишу да негдје цури истопљено нуклеарно гориво или вода која одржава ниску температуру.

Стручњаци Јапанске нуклеарне агенције (НРА) забринути су да се ова изузетно радиоактивна вода, која садржи елементе попут стронцијума и цезијума 134 и 137, излива у оближњи океан, што ће имати посљедице по животну средину и исхрану људи.

Резултати мјерења, које је почело 9. јула, свакодневно се објављују и подударили су се са још два важна догађаја у вези са нуклеарном несрећом у “Фукушими”.

Наиме, почетком ове недјеље представници неколико нуклеарних постројења предали су јапанској влади захтјев за поновно пуштање у рад шест реактора широм земље, чиме је настављен процес за повратак нуклеарних реактора у јапанску електричну мрежу.

Ти реактори прошли су строги тест симулације несреће и текстонска испитивања чији је циљ био да утврде да ли се они налазе на порозном или сеизмолошки активном земљишту.

Рестартовање нуклеарних реактора почело је још прошле године када су на инсистирање “Електропривреде Кансаи”, која покрива западни дио највећег и најмногољуднијег јапанског острва Хоншу, укључена два реактора у централи у мјесту Ои у префектури Шига.

Цијели процес је, међутим, био заустављен управо због испитивања земљишта испод и око нуклеарних централа.

Притом, сеизмолози су на више локација изнели супротстављена мишљена, што је изазвало додатна кашњења.

Коначна оцјена Владе у вези са тим захтјевима биће донијета за шест мјесеци.

Истовремено, од нуклеарних централа, које желе поново да прораде, очекује се да изграде додатну безбједносну и еколошку инфраструктуру.

Економски разлози за покретање реактора

Аналитичари процјењују да ће влада на челу са премијером Шинзо Абеом, чији је приоритет оживљавање економије и смањивање дефицита у спољној трговини и државном буџету, позитивно одговорити на ове захтјеве.

Јапански јен ослабио је за чак 30 одсто у односу на евро у протеклих шест мјесеци, због извозно орјентисане машинске и електронске индустрије, али истовремено се продубљују губици енергетских компанија, али и државе.

Стотине милијарди евра држава троши на увоз енергената, јер 48 нуклеарних реактора не ради.

Од десет јапанских енергетских компанија које посједују нуклеарне реакторе, њих чак девет су забиљежиле губитке у прошлој фискалној години, у укупном износу од 160 милијарди долара.

Процјењује се да је у фискалној 2012. години Јапан потрошио чак 241 милијарду долара на увоз фосилних горива, што је скоро за 36 одсто више него прије несреће у Фукушими.

Међу првим пријављенима за рестартовање није било “Токијске електропривреде” која је власник уништене централе у Фукушими и тренутно најомраженија компанија у земљи.

Ипак, и та велика компанија, до 2011. године четврта највећа енергетска компанија у свијету, затражиће ускоро рестартовање два од седам реактора у највећој нуклеарној централи на свијету “Кашивазаки Карива” у префектури Њигата, изјавио је директор Наоми Хиросе.

Наиме, “Токијска електропривреда” забиљежила је губитак од око 6,5 милијарди евра у прошлој фискалној години, због исплата одштете становништву и правним лицима и повећаних трошкова за набавку угља и природног гаса, па је укључивање нуклеарног комплекса у Њигати од виталног значаја за њен повратак позитивном пословању.

Међутим, велики проблем је то што се та централа налази на трусном подручју које је 2007. године било погођено земљотресом који је изазвао мању штету на постројењу и зауставио његов рад на неколико мјесеци због поправки и тестирања.

Руководство “Токијске електроприведе”, међутим, тврди да је од тада централа ојачана, те да сеизмолози процјењују да земљиште непосредно испод централе није било епицентар земљотреса бар 120.000 година.

Смрт хероја “Фукушиме 1”

Паралелно са овим догађајима, посљедње дане свог живота у болници је проводио Масао Јошида, шеф нуклеарне централе “Фукушима 1” у вријеме нуклеарне кризе у 2011.

Јошида, који је хваљен као херој због своје одлучности у најтежим тренуцима кризе и чињенице да је одбио погубну наредбу из штаба компаније у Токију, преминуо је 9. јула од рака једњака.

Наиме, након удара великог цунамија који је зауставио аутоматско хлађење реактора у централи, Јошида је отпочео са упумпавањем морске воде у реакторе како би спријечио њихово прегријавање, али су му претпостављени наредили да са тиме смјеста престане јер морске вода изазива корозију и уништава реакторе.

Јошида се, међутим, оглушио о то наређење, чији је циљ био смањење економске штете компаније.

То би, међутим, вјероватно проузроковало још веће прегријавање, односно снажније експлозије у реакторима и ослобађање још већих количина радијације.

Тиме би био угрожен опстанак јапанске престонице.

Поједини јапански медији, међутим, прозивају Јошиду, јер је био један од руководилаца “Токијске електропривреде” који су 2009. године одбили да предузму заштитне мјере у централи, упркос упозорењу да би она могла постати жртва великог цунамија, јер су сматрали да је такав мрачан сценарио нереалан.

Сматра се да Јошида није жртва изливања радијације у централи у марту 2011, јер му је рак откривен свега неколико мјесеци касније, а за формирање канцера након излагања зрачењу је потребно више година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.