Фото: Нова Обамина реформа спасава америчку економију
ВAШИНГТОН - Предсједник СAД Барак Обама потписао је Приједлог закона о историјској реформи прописа у америчком банкарском сектору и на Волстриту, и тиме га озаконио, указавши на то да ће то преуређење допринијети окончању праксе која је гурнула америчку економију у најдубљу рецесију од тридесетих година прошлог вијека.
Тај закон, чијем су усвајању углавном допринијеле демократе, донесен је готово двије године послије финансијског колапса у СAД у 2008, који је изазвао посљедице широм свијета.
Ти прописи дају влади нову надлежност да разбија компаније које угрожавају економију, баца више свјетла на финансијско тржиште које је избјегло надгледање регулатора и формира нову агенцију за заштиту потрошача у њиховим финансијским трансакцијама.
Обама је оцијенио да ће те реформе помоћи људима у њиховом свакодневном животу - при потписивању уговора, у разумијевању пореза и процјени ризика.
- С овим законом од америчког народа више никада неће бити тражено да плаћају рачуне за грешке Волстрита - рекао је Обама приликом церемоније потписивања закона, који је амерички Конгрес одобрио прошле седмице.
Тим законом о свеобухватној реформи финансијског система СAД се одређује нова улога појединих државних агенција и значајно шире овлашћења централне банке.
Доношење тог закона о реформи Волстрита, чији је циљ да се спријечи понављање кризе из 2008. године, био је један од приоритета предсједника Обаме и за њега свакако представља значајну политичку побједу, чији ефекти, међутим, неће бити видљиви одмах, или барем не до новембарских избора за Конгрес.
Закон је прво био усвојен у Представничком дому још у децембру прошле године, а у Сенату у мају.
Од тада је у току било усклађивање двије верзије, како би његов коначан текст, у истовјетној форми, поново протекле седмице усвојила оба конгресна дома.
Тај закон, који представља највећу реформу финансијске регулативе још од времена Велике депресије тридесетих година прошлог вијека и који су аналитичари оцијенили као историјски, предвиђа механизме за ликвидацију великих финансијских компанија које се нађу у проблемима како би се избјегло да за собом повуку цијелу привреду.
Aнкете показују да 60 одсто Aмериканаца подржава стриктније регулисање пословања банака и других финансијских институција.
Законом се, такође, одређује формирање савјета који би откривао пријетње по финансијски систем и агенције за заштиту потрошача, која би надгледала послове између становништва и финансијских институција.
Посљедњи дио законског текста који је био усаглашен односио се на сложене финансијске трансакције на тржишту деривативних инструмената.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.