Нова држава на помолу?

Када се оконча референдум који је започео прошле недјеље, покрајина Папуе Нове Гвинеје - Бугенвил, могла би да постане независна држава, нова држава на свијету.

Још од крвавог грађанског рата 1998. године и мировног споразума који је потписан 2001. године, Бугенвил се бори да стекне независност. Сада је расписан и референдум како би се одредио статус острва, али тај референдум нема обавезујуćу снагу.

Грађани се у периоду од 23. новембра до 7. децембра опредјељују за двије могуćности: добијање независности од Папуе Нове Гвинеје или тражење веćе аутономије од државе. Више од 80 одсто грађана веć се одазвало на референдуму. Потребан је договор између аутономне Владе Бугенвила и Владе Папуе Нове Гвинеје, а затим и одобрење њеног Парламента.

Бугенвил је скуп територија у чијем се саставу налази главно острво - Бугенвил, мање острво Баку и околна острва која су смјештена сјеверно од Саломонових острва и источно од Нове Гвинеје. 

Некима је познат и под именом Сјеверни Саломон, а био је под аустралијском управом заједно са Папуом Новом Гвинејом. Аустралија је признала независност Папуи Новој Гвинеји 1975. године, али је Бугенвил остао под њеном управом, упркос томе што је културно ближи Саломоновим острвима.

Изјава коју је дао нови премијер Папуе Нове Гвинеје Џејмс Марапе показала је да главни град Порт Морзби не подржава активно независност Бугенвила, али и да га ни не одбацује у потпуности.

“Понављам да ćе исход референдума бити размотрен од стране лидера обје стране, како би се нашло најбоље могуćе рјешење за народ Бугенвила и Папуе Нове Гвинеје”, рекао је Марапе, истичуćи тежњу ка политичком, а не војном рјешењу позива на независност.

Бугенвил је добио аутономни статус и право на формирање парламента и доношење сопствених закона након крвавог грађанског рата вођеног између Револуционарне армије Бугенвила и војних снага Папуе Нове Гвинеје, који је трајао од 1988. до 1998. године. 

Један од узрока за овај рат био је неслагање око профита највеćих рудника бакра на свијету, којима је управљао Рио Тинто седамдесетих и осамдесетих година, а које је затворила Револуционарна армија Бугенвила у мају 1989. године. У рату је погинуло више од 20.000 људи, а мировни споразум је коначно постигнут 2001. године.

Са резултатима референдума, који се очекују до средине децембра, процјењује се да би економски успјех земље у настајању могао да доведе до поновног стварања њене бакарне индустрије, преноси Спутњик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.