Нова Америка Доналда Трампа

Њујорк - Доналд Трамп је нови предсједник Сједињених Америчких Држава, након шокантне побједе над Хилари Клинтон.

Контроверзни бизнисмен освојио је 289 електорских гласова у укупно 29 савезних држава, а кључне побједе однио је у Охају и Флориди.

Важније од бројева и то које боје је које поље на мапи јесте чињеница да се цијела планета, не само САД, данас буди у једном новом свијету и неизвијесности која је баш то - она може, али и не мора да донесе ништа лоше - напротив, и може, али не мора да донесе баш ништа добро - напротив.

Послије онаквих предизборних пројекција и оваквог резултата, ко би се усудио да прогнозира?

Трамп је на почетку кампање означен као "шала", "кловн" и "циркуска тачка", а демократама наклоњени "Хафингтон пост" је чак одлучио да чланке о њему пребаци у забавне рубрике.

Међутим, с временом је постајало јасно да Трампова контроверзна кампања, његове оштре и оспораване поруке и слоган "Да начинимо Америку поново снажном" нису шала за милионе широм Сједињених Држава, већ баш оно што желе да чују. Исто као и милиони широм свијета.

Демократама, који су са подсмијехом посматрали његов успон, сада преостаје само да се запитају зашто подсмијех, зашто забога Хилари, због чега све су кажњени, зашто су себи допустили да се уљуљкају и зашто су се ослонили на аналитичаре, истраживаче (познато?) и све оне који су не тако давно дебело промашили још једно историјско демократско изјашњавање.

Као што је јутро послије Брегзита изненадило све оне који су преспавали бројање гласова у Великој Британији или као што је 2012. године, након анкета које су показивале да "Тадић сигурно побјеђује" , побједа Томислава Николића шокирала многе у Србији, тако се све у САД окренуло наопачке око 3.30 часа по нашем времену у ноћи између "уторка послије првог понедељка у новембру" и сриједе.

Неупоредиво брже него што је "Хафингтон пост" "превукао" вијести о Трампу назад на информативне секције сајта када је постало јасно да је "фрка", прогностичке скале на сајтовима највећих америчких медија, али и оне за које су задужени свјетски букмејкери, прескочиле су на другу страну.

Тамо гдје је Обама био јак, Хилари Клинтон је можда побјеђивала, али ни изблиза тако убједљиво, а тамо гдје је било неизвесно, Трамп је уписивао резултате много боље него што су му предвиђале прогнозе.

Флорида, Охајо, па чак и на крају изгубљена Вирџинија су постајали све црвенији, што је свакако била нијанса на лицу многих у изборном штабу Клинтонове.

Сат након "великог преокрета" долар је кренуо надоле, пезос се сурвао, берзе широм свијета су се тресле и можда правиле увертиру за неки нови поредак.

Трамповом побједом нису размрдани само стубови капитала, које је иначе и сам зидао, већ је жестоко протресен један политички систем који је био недодирљив генерацијама.

Сама његова кандидатура је ударила на темеље двопартијског живота у САД, а сада када је побједио, и то без чврсте подршке партије коју је представљао, сасвим је могуће да ће бити покренути "неки нови политички процеси" о којима је, између осталих, говорио и филозоф Славој Жижек.

За остале је важније то што ће позиција најмоћнијег човјека у свијету омогућити Трампу да мијења и ширу слику, а велики дио свијета ће са зебњом пратити какав ће однос имати са Русијом.

Иако логика упућује на то да би тензије морале да спласну због прилично срдачног односа новог америчког предсједника са руским лидером Владимиром Путином, многи се плаше не њиховог сукоба, већ онога што би њих двојица могли да ураде заједно. Општој параноји доприноси и инсистирање Трампових ривала на томе да обојица имају "шифре, кофере и чувено црвено дугме".

Трећа страна је Кина, коју је Трамп често спомињао у кампањи, користећи ћак и ријеч крађа, а и судбина НАТО је врло неизвијесна, јер је Трамп отворено говорио против Алијансе.

Међутим, као и код већине ствари везаних за Трампа, тешко је предвидјети шта ће се промјенити на спољнополитичком плану.

Чак иако се у реалности ствари не промјене и Америка не направи неки велики заокрет, оно што од Трампа ипак неће скоро уопште зависити јесте врло извијестан домино ефекат - и Трамп и Брегзит су озбиљан и гласан сигнал.

Сигнал који је оголио чињеницу да је самозадовољна елита "слијепа код очију", а да је "модерном плебсу", али и изумирућој средњој класи (што је болније за елиту), мука од еуфемизама, лажно коректног друштва, извјештачених осмијеха и увијања у обланде.

Сигнал који би могао да додатно ојача већ уздигнуту европску десницу и све оне који, према ријечима високих европских званичника, више у Брисел не иду са поруком о снажној Унији, већ у Брисел иду да своје земље од њега "бране".

Трампов заокрет ка национализму и ономе што многи виде као грубу изолацију би могао да буде јака, макар и тиха, подршка онима који се све чвршће супротстављају "поретку" и глобализацији.

Да ствар буде и иронична - велики капиталиста тако ће можда бити тај који ће задати болан ударац либералном капитализму.

Американце вјероватно много више брине унутрашња политика, као и то што либерални и љевичарски оријентисан дио јавности Трампа види као отјелотворење бахатости, расизма, ксенофобије и сексизма.

Трампова побједа, чак и прије него што је осигурана, проглашена је за побједу назадних бијелих националиста и нешто што ће дубоко поремјетити иовако жестоко нарушене међурасне односе у Америци, нешто што ће утицати на милионе живота имиграната, људе који су у доброј мјери изградили земљу.

САД страхују од затворених граница и притиска који у затвореном простору расте. Трамповци кажу да је и то само паничан страх и да ће окретање ка себи бити оно што ће "начинити Америку поново великом".

Што се Србије тиче, она ће свакако бити негдје на маргини интересовања Трампове администрације, а и за њу важи исто као и за све претходне ставке - ко би се сада усудио да прогнозира?

ББЦ: Пет промена

Медији, наравно, процјењују да побједа Доналда Трампа уједно значи и да ће доћи до промјене свјетског поретка, а ББЦ је набројао пет начина на које свијет може да се промјени под Трамповом влашћу.

Трампова побједа може да промјени однос Америке према другим државама када су у питању слободна трговина, климатске промјене, затварање граница, питање НАТО и Русије.

• Ако Трамп буде пратио своју трговинску политику, Америка ће пословати са остатком свијета онако како није деценијама. Раније је републиканац најављивао потписивање различитих споразума о слободној трговини, а у њих би били укључени САД, Канада, Мексико.
• Трамп би такође "отказао" споразум из Париза о климатским промјенама, као и да ће престати са плаћањем програма УН о глобалном загријавању.
• Своју кампању републиканац је започео пријетњама да ће депортовати 11 милиона људи, да ће створити зид на граници са Мексиком, као и да ће забранити долазак муслимана у САД.
• Трамп је такође рекао да САД више нису у могућности да штите земље Европе и Азије, па се говорило и о чланству у НАТО.
• Новоизабрани предсједник би такође и смањио тензије са Русијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.