Њујорк Тајмс: Израел се спрема за напад на Иран

Израел се, према информацијама америчких и европских званичника, очигледно спрема да ускоро изведе напад на Иран, објавио је јутрос Њујорк Тајмс.

То је потез који би могао додатно дестабилизовати Блиски исток и угрозити напоре администрације америчког предсједника Доналда Трампа да постигне споразум којим би се спријечио развој иранског нуклеарног оружја.

Забринутост због могуће израелске војне акције, али и могућег иранског одговора, навела је Вашингтон да у сриједу повуче дипломате из Ирака те одобри добровољно повлачење породица америчких војника из земаља Блиског истока.

Није јасно колики би обим могао имати израелски напад, али тензије расту већ мјесецима, током којих израелски премијер Бењамин Нетањаху позива Трампа да искористи, како Тел Авив то види, тренутак иранске рањивости за удар.

Трамп је већ раније одбацио један израелски план за напад, инсистирајући да жели преговарати с Техераном о договору који би ограничио иранске капацитете за производњу нуклеарног горива. Прије двије седмице рекао је да је упозорио Нетањахуа да не покреће напад док трају преговори између САД-а и Ирана, преноси Индеx.

Потези САД-а и Британије

Није познато колико се Трамп овај пут трудио да одговори Нетањахуа од напада, али посљедњих дана све је мање оптимистичан у погледу могућности постизања договора, посебно након што је врховни вођа Ирана одбацио приједлог који би постепено укинуо иранско право на обогаћивање уранијума. Нетањаху је и раније долазио до тачке с које би бомбардовао иранска постројења, али би у посљедњем тренутку одустајао.

Вијести о америчком повлачењу особља из региона те британском упозорењу бродарима на појачане пријетње поморској безбједности стигле су свега неколико сати након што је Трамп у подкасту за Неw Yорк Пост изјавио да је све „мање увјерен“ у успјех преговора с Ираном.

Зашто Америка повлачи особље? Трамп: Закључите сами

Амерички и ирански преговарачи требало би да се поново састану у недјељу, иако је Трамп у понедјељак изјавио да је ирански став у преговорима „неприхватљив“. Према наводима америчких званичника, Трампов изасланик Стив Виткоф и даље планира да присуствује том кругу преговора, који би требало да се одржи у Оману.

На питање о разлозима повлачења америчког особља из региона, Трамп је новинарима у сриједу, долазећи на извођење мјузикла „Јадници“ у Кенеди центру, рекао: „Мораћете то сами закључити.“

Британско упозорење дошло је од агенције за надзор поморског саобраћаја, која је објавила да је „упозната с повећаним тензијама у региону које би могле довести до ескалације војне активности с директним учинком на поморце“. Упозорили су комерцијална пловила која пролазе Персијским заливом, Оманским заливом и Ормуским мореузом да појачају мјере опреза.

Иран планира противудар балистичким пројектилима

Према високом иранском званичнику, иранска војска и влада већ су одржале кризне састанке поводом одговора на могући израелски напад.

Техеран наводно има спреман план који укључује тренутни противудар стотинама балистичких пројектила на израелску територију. У октобру 2024. Иран је већ извео велики ракетни напад на Израел у контексту рата у Гази, али је штета тада била ограничена, дијелом захваљујући америчкој помоћи у пресретању пројектила.

Трамп је у понедјељак поново разговарао с Нетањахуом, али Бијела кућа није објавила детаље тог разговора. Трамп се вече прије састао с члановима свог Савјета за националну безбједност у Кемп Дејвиду.

Оштра реакција Техерана

Министар одбране Ирана, генерал Азиз Насирзадех, у сриједу је додатно подигао тензије изјавом да ће Сједињене Државе претрпјети велике губитке ако преговори пропадну и дође до сукоба. „Америка ће морати да напусти регион јер су све њене војне базе унутар нашег домета, а ми ћемо их, без икаквих ограничења, гађати у земљама домаћинима“, рекао је.

Техеран је такође оштро реаговао на изјаве америчког генерала Мајкла Куриле, команданта Централне команде, који је у уторак пред конгресменима изјавио да је Трампу и министру одбране Питу Хегсету предочио „низ опција“ за могуће нападе на Иран. Курилино свједочење пред Сенатским одбором за оружане снаге, заказано за четвртак, у међувремену је одгођено без објашњења.

Иранска делегација при УН-у осудила је Курилине изјаве на друштвеним мрежама, назвавши их „милитаризмом“ који „подстиче нестабилност“.

Ирански нуклеарни програм и могућа осуда УН

Оштра реторика долази у седмици када у Бечу засједа Управни одбор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА). Сједињене Државе, Велика Британија, Француска и Њемачка поднијеле су резолуцију којом би се Иран осудио због брзог напретка нуклеарног програма и кршења обавеза из споразума из 2015. О тој резолуцији требало би да се гласа у четвртак.

Таква осуда могла би послужити као правни основ за тзв. „снапбацк“ – поновно увођење тешких економских санкција које су биле укинуте према споразуму из 2015. године. САД су из тог споразума једнострано иступиле 2018, током Трамповог првог мандата, што је Иран искористио као оправдање за напуштање својих обавеза. Европски потписници споразума тврде да је он још увијек правно важећи и да се санкције могу поново активирати.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи у сриједу је на друштвеним мрежама поручио да ће усвајање осуде „натјерати Иран да ОШТРО реагује“.

Нафта, ваздушне снаге и америчка морнарица

Амерички Стејт департмент није објавио колико ће особља бити повучено из Ирака, али према информацијама Ассоциатед Пресса, ријеч је о неесенцијалним запосленицима из амбасаде у Багдаду те о особљу и члановима породица из амбасада у Бахреину и Кувајту. Већину тих породица чине припадници морнарице и маринаца, смјештени у Бахреину, гдје се налази једна од највећих америчких поморских база у региону.

Иранов нуклеарни програм од 2018. године значајно је напредовао. Аналитичари тврде да је Иран сада близу количине нуклеарног материјала довољног за израду до десет бојевих глава. Само конструисање функционалног оружја могло би потрајати још неколико мјесеци, али многи високи израелски званичници већ сматрају да је такав напредак неприхватљив и отворено пријете војном акцијом.

Неки израелски безбједносни званичници вјерују да имају историјску прилику да ријеше проблем који траје деценијама. У недавним нападима Израел је озбиљно ослабио Хезболах и Хамас, двије кључне иранске савезнице у региону, док су прошлогодишњи израелски ваздушни удари такође оштетили ирански противваздушни систем.

Израелски удар постаје све ризичнији

Ипак, дио аналитичара упозорава да је Иран већ почео обнављати те системе, чиме израелски војни удар из седмице у седмицу постаје све ризичнији. Такође није јасно може ли Израел задати одлучујући ударац иранском нуклеарном програму без америчке војне помоћи.

У сриједу су цијене нафте на америчком тржишту порасле изнад 68 долара по барелу, највише од почетка априла, када је Трамп увео царине готово свим трговинским партнерима САД-а. Сукоб у региону могао би додатно пореметити снабдијевање нафтом, као и нова америчка ограничења извоза из Ирана.

Амерички носач авиона УСС Царл Винсон већ се недјељама налази у Арапском мору. На броду се налази више од 60 летјелица, укључујући најнапредније Ф-35 ловце са стелт технологијом. Високи званичник морнарице рекао је да тренутно нема планова за премјештање носача због тренутне ситуације.

Сједињене Државе у региону имају још неколико десетина борбених и јуришних авиона, који су прошле године одиграли кључну улогу у одбрани Израела од иранских напада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.