Њујорк тајмс: Брисел у хаосу – Кинези су отели Грчку?

Кина је најамбициознији геополитички партнер Грчке и то представља велику бригу за Европску унију, пише Њујорк тајмс.

Поред економских посљедица, о којима можете прочитати на страницама рубрике Биз, кинески новац има и значајну политичку улогу.

Грчка је прошле године помогла заустављање заједничке изјаве ЕУ о кинеској агресији у Јужном кинеском мору.

Власти у Атини су у јуну блокирале изјаву ЕУ којом се осуђује кршење људских права у Кини. Грчка се неколио дана потом побунила против строжих контрола кинеских инвестиција у Европи.

Дипломатски став Грчке није прошао непримјећено код њених европских партнера нити САД. Брисел и Вашингтон су раније страховали да би Грчка економска рањивост могла да је учини лаком метом за Русију, земљи која је, по оцијени Њујорк тајма, одувијек жељела да подијели Унију.

Умјесто тога, Кинези постају све снажнији страни "играч" у Грчкој, што се може посматрати као резултат усресређености и стрпљиве дипломатије.

Кинеска бродска компанија (ЦОСЦО), компанија у државном власништву, 2016. године преузела је већински дио грчке луке Пиреј.

Влада у Пекингу сматра Пиреј главном капијом за кинески извоз у јужну, источну и централну Европу, али и главним центром за прекоморски транспорт преко и око Средоземног мора.

Кина жели да Пиреј има кључну улогу у великом инфраструктурном пројекту "Један појас, један пут" - новом путу свиле у Европи, наводи амерички лист.

Док је Њемачка третирала Грчку као "деликвента" у Еврозони, Кина је постала њихов најпоузданији пријатељ.

"Док су се Европљани понашали према Грчкој као средњовијековне пијавице, Кинези су настављали да доносе новац", рекао је члан Сиризе и посланик у грчком парламенту Констанс Доузинас.

Кина је већ искористила своје "политичке мишиће" да остави велики геополитички траг у Африци и Јужној Америци.

Како наводи Њујорк тајмс, Пекинг је годинама улагао значајна средства у ЕУ, свог највећег трговинског партнера, али сада забрињава чињеница да Кина користи своју економску снагу за јачање политичког утицаја у Европи.

Доузинас је рекао да Кина никада није директно тражила од Грчке подршку за гласање о стању људских права у тој земљи нити за друга осетљива питања, мада су грчки званичници већ навели да експлицитни захтијеви нису потребни.

Према његовим ријечима, ако се налазите на земљи и једна страна вас шамара, а друга вам помаже, логично је коме ћете помоћи.

ЕУ страхује због кинеске куповине у случају гласања о изјави којом би се осудило кршење људских права у тој земљи, али и потцјењивање могућноти Уније да говори једним гласом.

Аналитичари наводе да Пекинг бира мање земље којима је неопходан новац, попут Шпаније и Португала, али и других које још пате од економске кризе, попут Мађарске у чију жељезницу Кина улаже милионе. Лист подсјећа да је Будимпешта такође блокирала изјаву о кинеској агресији у Јужном кинеском мору.

Они наглашавају да је вето грчког премијера Алексиса Ципраса услиједио након посјете самиту у Кини у мају, гдје су двије стране потписале споразуме о више милијарди кинеских инвестиција у Грчку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.