Њемачки финансијски експерт: Хрватска није спремна за евро

БЕРЛИН - Хрватска планира улазак у еврозону почетком 2023, али неки финанцијски стручњаци, попут бившег члана Извршног одбора Европске централне банке (ЕЦБ) Отмара Исинга, сматрају да Хрватска за то још није спремна.

Као један од главних циљева хрватске спољне политике већ годинама се, поред уласка у Шенген зону, наводи и улазак земље у еврозону.

Тај циљ би требало да оствари почетком 2023, за шта Хрватска има подршку Брисела, али неки економисти, попут Отмара Исинга, сматрају да би овај улазак био преурањен, преноси Дојче веле.

“Ја тренутно не видим ни једну земљу која је довољно спремна за улазак у еврозону”, рекао је Исинг у интервјуу за Франкфуртер Алгемајне Цајтунг (ФАЗ), датом поводом предстојеће двадесете годишњице од увођења евра у оптицај 1.јануара 2002.

Према његовим речима, “не може се рећи да свака нова чланица еврозоне нужно доприноси слабљењу евра”.

“Но, те земље морају да јамче трајну стабилност. Није довољно средити се за венчање и након тога се опет вратити старим навикама”, навео је Исинг, који је од 1998. до 2006. обављао и функцију главног економисте ЕЦБ-а и на тој функцији у доброј мјери био заслужан за стратешко планирање увођења евра.

Последња је у еврозону ушла 2015. године Литванија, а тренутно поред Хрватске уласку стреми и Бугарска.

Исинг сматра да хетерогеност чланица еврозоне, а с тим и различита тежишта када су у питању интереси, већ сада представља велики проблем за ЕЦБ. Према његовом мишљењу, гувернери националних централних банака и требало да се држе заједничког курса, а не да слиједе националну финансијску политику.

Исинг је обранио евро од оптужби да је с његовим увођењем све поскупјело.

“То важи за дневне потрепштине па је зато и утишак такав. Али када гледамо издатке на које иде највећи дио кућног буџета, попут трошкова за станарину или гријање, они су остали стабилни и након увођења евра”, каже он.

Нјемачки стручњак, који је прије преузимања дужности у ЕЦБ-у исту функцију обављао и у нјемачкој централној банци, додао је да се исправном показала и тадашња одлука да се на новчанице евра ставе симболи који нису повезани с нацијама.

“Замислите да су Французи хтјели да на новчаницу ставе Наполеона. Како би на то реаговале земље које је Наполеон окупирао. Зато смо се одлучили за симболични мотив мостова”, рекао је Исинг за Франкфуртер Алгемајне Цајтунг.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.