Њемачки експеримент: Минималац од 1.200 евра мјесечно 3 године

БЕРЛИН - У Њемачкој почиње експеримент о безусловној редовној мјесечној исплати, минималцу од 1.200 евра, за одабрану групу грађана, а читав пројекат пратиће економски експерти и научници.

За учешће у пројекту, који ће трајати три године, пријавило се више од два милиона људи, али на крају су одабрана 122.

Од 1. јуна ове, па у наредне три године, они ће мјесечно добијати основни доходак, односно “минималац” од 1.200 евра, што је дио пилот-пројекта чији је циљ да се истраже ефекти безусловног основног дохотка, преноси Дојче веле.

Учесници нису морали да доказују да имају било какву потребу за новцем, током трајања пројекта смију да раде шта и колико желе, немају никакве обавезе према финансијерима, изузев да “попуне седам онлајн-упитника у року од три године” колико ће трајати експеримент, наводи се на веб-страници пројекта.

Додатних 1.380 људи који су изабрани насумично такође испуњавају упитнике на сваких шест мјесеци, али они неће примати главни загарантовани износ од 1.200 евра, већ само накнаду за вријеме које буду утрошили за попуњавање тих образаца.

Новац за пројекат је обезбједило око 150.000 приватних донатора, а они који ће у наредне три године добијати по 1.200 евра неће морати да пријављују порез, јер је према пропозицијама експеримента то је “поклоњени новац у висини од 43.200 евра по учеснику”, укупно око 5,2 милиона евра.

Иницијатори овог експеримента из удружења „Мој основни доходак” увјерени су да би безусловна исплата новца свим грађанима ријешила многе проблеме данашњег друштва.

Они сматрају да људи постају слободнији, креативнији и срећнији уколико се ослободе притиска да морају да зараде довољно новца да би преживљавали.

„Тестираћемо шта људи раде када су материјално обезбјеђени у периоду од три године. Занима нас да ли ће само да троше тај новац или ће да стварају финансијске резерве? Да ли ће престати да раде или ће радити мање и да ли ће постати социјално ангажованији и одлучити да дио новца донирају”, објаснио је руководилац овог експеримента Јирген Шуп са Немачког института за економска истраживања.

Расправа о безусловном основном дохотку годинама је била углавном вођења из супротстављених идеолошких позиција, а иницијатори сматрају да је суштински значајно установити - шта људи раде када не морају да раде ?

Многи противници те идеје сматрају да је то љевичарска утопија и фантазирање оних који желе да лијенчаре на штету заједнице.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.