Њемачка враћа Гестапо

БЕРЛИН - Њемачка влада одобрила је данас мјере којима су обавјештајне службе добиле нова овлашћења за хаковање комуникација и ометање операција страних противника, с циљем супротстављања, како наводе званичници, све већој пријетњи од сајбер и хибридних напада.

Мјере о којима се расправљало мјесецима омогућују БНД-у, њемачкој спољној обавјештајној служби, и БфВ-у, служби за заштиту уставног поретка, шира овлашћења за приступ дигиталним комуникацијама, прикупљање података и спровођење активних операција ради спречавања напада, преноси Ројтерс.

Министар унутрашњих послова Њемачке Александер Добринт рекао је да су те мјере, које укључују и коришћење алата вјештачке интелигенције унијеле "револуционарне" измјене у безбједносну архитектуру Њемачке.

- Претварамо наше обавештајне службе у праве тајне службе - рекао је он на конференцији за новинаре у Берлину, наводећи да би агенције први пут добиле оперативна овлашћења.

Мјере којима би БфВ добио широка овлашћења за прикупљање података изазвале су критике појединих организација за заштиту грађанских слобода. Константин фон Ноц из опозиционе странке Зелени подржао је проширење овлашћења БНД-а због све већег броја пријетњи, али је рекао да би давање сличних проширених овлашћења службама за унутрашњу безбједност представљало "разлог за забринутост у погледу владавине права". Према плану, који још мора да одобри парламент, безбједносне службе могле би да интервенишу у инфраструктури нападача, на примјер тајним деактивирањем експлозива како би се омогућило даље спровођење операција надзора.

У сајбер простору имале би овлашћења да, под строго дефинисаним условима, хакују информационе системе нападача, копирају или бришу податке и онеспособе алате који се користе у кампањама страних држава, укључујући у ситуацијама када постоји посебна пријетња, попут великих сајбер операција.

Њемачке обавјештајне службе, основане послије Другог свјетског рата, када су сјећања на нацистички режим и Гестапо још била свјежа, традиционално су имале знатно ограниченија овлашћења од сличних служби савезничких земаља попут Француске, Велике Британије и САД наводи Ројтерс.

Њемачка влада канцелара Фридриха Мерца сматра да је јачање обавјештајних служби неопходно због све већих пријетњи страних држава, терористичких организација и сајберкриминалаца, а посебно се указује на Русију, пише "Јуроњуз". Њемачки званичници оптужују Москву да против земље води "хибридну кампању" која укључује саботаже, шпијунажу и ширење дезинформација. Њемачка је, подсјећа се, један од највећих војних спонзора Украјине у рату против Русије.

- Усред смо хибридног сукоба, не само са Русијом већ и са другим актерима - рекао је Марк Хајнрихман, предсједник парламентарног одбора за надзор обавјештајних служби, за агенцију АФП.

Он је оцијенио да је опрезан приступ Њемачке до сада оставио земљу "корак иза" и онемогућио јој да у потпуности допринесе европској безбједности.

Портпарол Министарства спољних послова Русије, Марија Захарова је изјавила да се Њемачка, као и Јапан, враћа пракси масовног надзора над сопственим грађанима, која је посљедњи пут била позната као Гестапо и Токо. Како је истакла, Њемачка и Јапан, двије некадашње земље "Осовине", у јулу су се синхронизовано вратиле праксама надзора од којих су принудно одучене 1945. године.

- Послијератни правни систем СР Њемачке грађен је на принципу строгог раздвајања полиције и обавјештајних служби, управо зато што су Нијемци из сопственог искуства памтили шта се дешава када полиција постане обавјештајна служба. Сада је та подјела демонтирана - указала је званичница руског МСП-а.

Шпијунски софтвер

Новим актом се, такође, утврђују правила за коришћење државног шпијунског софтвера у онлајн претрагама и такозваном надзору телекомуникација на извору.

Телекомуникациони оператери, дигиталне платформе, превозници и финансијски посредници могли би да буду обавезани да достављају податке, уз могућност изрицања новчаних казни и спровођења контрола на лицу мјеста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.