Њемачка уводи ванредно стање? Шолц издао хитан приједлог парламенту

БЕРЛИН - ​Њемачки канцелар Олаф Шолц позвао је парламент да прогласи ванредно стање због сукоба у Украјини.

Шеф владе је рекао да жели да се уставни механизам "кочнице дуга" олабави како би се осигурала континуирана подршка Кијеву.

Унијета у њемачки Устав, граница налаже да влада не може да преузме дугове у вриједности већој од 0.35 одсто годишњег БДП-а земље. Привремени изузеци су дозвољени "у случају природних катастрофа или ванредних ситуација које су ван контроле државе", све док Бундестаг подржава тај потез. То је, на примјер, урађено током пандемије Ковид-19.

Говорећи на конференцији за новинаре у четвртак, Шолц је рекао да "Бундестаг што прије треба да усвоји резолуцију којом се рат у Украјини и његове тешке посљедице по безбједност Њемачке и Европе класификују као ванредна ситуација". Он је објаснио да би то обезбједило да помоћ Украјини, "која је данас важнија него икада, више не долази на рачун других обавеза које наша држава мора да испуни према сопственим грађанима".

Канцелар је додао да је амерички предсједник Доналд Трамп у праву када захтјева да европске државе чланице НАТО-а издвајају више за своју одбрану, истичући да потрошња везана за војску "мора знатно више да порасте". Шолц је одбацио идеју да се потребна средства могу добити из постојећег буџета.

Говорећи о "кочници дуга", канцелар је предложио да се трошкови одбране трајно изузму из ограничења.

Шолц је поздравио телефонски разговор предсједника Трампа са руским колегом Владимиром Путином у сриједу, истичући истовремено да треба поштовати принцип "ништа о Украјини без Украјине и ништа о Европи без Европе" .

Према Килском институту за свјетску економију, Њемачка је у периоду од јануара 2022. до октобра 2024. године пружила Украјини помоћ од 11 милијарди евра (11,5 милијарди долара), која је постала други највећи донатор послије САД.

У међувремену, усред одвајања од релативно јефтине руске енергије и неколико других фактора, њемачка економија се смањила другу годину заредом 2024. године, први пут у више од двије деценије, наводи се у извјештају који је прошлог мјесеца објавио савезни завод за статистику земље Дестатис.

Међу секторима који сносе највећи терет пада је и аутомобилска индустрија земље.

Коментаришући Шолцову примједбу, бивши руски предсједник Дмитриј Медведев је сугерисао да је њемачки канцелар истицањем његовог чврстог проукрајинског става заузео позу у потпуној супротности са позицијом америчког предсједника Доналда Трампа. Медведев, који тренутно обавља функцију замјеника предсједника Савјета безбједности Русије, сматра да се њемачки канцелар нада да ће на тај начин постићи политичке поене код куће уочи ванредних општих избора 23. фебруара, а предвиђа се да ће његова странка изгубити од својих ривала из Хришћанско-демократске уније, преноси "24Седам".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.