Њемачка уводи пензије за дјецу

Бундестаг је усвојио увођење тзв. ране пензије (Frühstartrente), према којој ће држава дјеци у Њемачкој од шесте године до пунољетности мјесечно уплаћивати 10 евра (19,56 КМ) за пензиону штедњу. Закон још мора да одобри Бундесрат.

Према писању њемачког дневника Тагессцхау, рана пензија је, по замисли Владе Њемачке, један од дијелова плана да се пензиона штедња учини одрживом. Увођење су договориле владајуће странке ЦДУ/ЦСУ и СПД.

Одбор за финансије усвојио је нацрт закона, а Бундестаг га је данас изгласао. Нацрт велике пензионе реформе још није представљен. Право на новац имају дјеца рођена 2020. године или касније, која су пријављена у Њемачкој. Од шесте године до пунољетности добијаће 10 евра (19,56 КМ) мјесечно, а новац се улаже на тржиште капитала.

Шта морају да ураде родитељи

Родитељи код пружаоца услуга по избору, на примјер инвестиционог фонда, отварају сертификовани стандардни инвестициони рачун на име дјетета. Рачун функционише слично обичном штедном плану.

Према њемачком Министарству финансија, право на новац провјерава се дигитално. Подаци се пореде са Савезним централним уредом за порезе, на основу пореског идентификационог броја дјетета. Новац се уплаћује директно на рачун свака три мјесеца, за протекли период.

Ако родитељи не отворе рачун, држава 10 евра мјесечно улаже у посебан фонд којим управља Њемачка централна банка (Бундесбанк). Након измјене у Одбору за финансије, тај новац смије да се улаже само у широко распоређене глобалне акције или акцијске фондове. Циљ је да се дугорочно прикупи што већа пензиона уштеђевина. Принос није гарантован, а држава не надокнађује евентуалне губитке.

Родитељи и баке и дједови могу да додају новац

Родитељи, баке и дједови или други могу државни допринос да допуне сопственим уплатама. По дјетету могу да уплате до 6.840 евра (13.377 КМ) годишње, односно 570 евра (1.114 КМ) мјесечно.

Након 18. године млади могу сами да наставе са уплатама на рачун до пензионисања. Могу и да га пребаце на други сертификовани уговор о пензионој штедњи. Тако се рана пензија надовезује на приватну пензиону штедњу коју држава подстиче.

Колико може да се уштеди

Министарство финансија направило је моделни прорачун уз претпостављени принос од седам одсто годишње. Према њему, само од државних уплата до 18. рођендана било би прикупљено око 2.200 евра (4.300 КМ). До 65. године било би то око 53.000 евра (103.660 КМ), ако се новац након пунољетности настави улагати без додатних уплата.

То су само претпоставке: принос није гарантован, а износи су номинални и не узимају у обзир инфлацију ни касније опорезивање.
Новац је намијењен искључиво пензионој штедњи. Не смије да се заложи, прода нити заплијени, а исплата у облику пензије у правилу је предвиђена тек од 65. године. Државне уплате и приходи од њих нису опорезиви док траје штедња. Порез се плаћа тек на касније исплате у старости.

Колико ће коштати

Држава за 2027. годину рачуна с трошковима од 198 милиона евра (387,25 милиона КМ). Сваке године право добија нова генерација дјеце, па би трошкови до 2030. требали да порасту на 411 милиона евра (803,85 милиона КМ), уз административне трошкове. Буџетски одбор Бундестага за период од 2027. до 2030. године рачуна с укупно око 1,2 милијарде евра (2,35 милијарди КМ).

Да би закон ступио на снагу, мора да га одобри и Бундесрат. Према нацрту, закон би требао да ступи на снагу 1. јануара 2027. године. Мјесечни допринос од 10 евра примјењивао би се ретроактивно од 1. јануара 2026. године.

Сличну мјеру планира и сусједна Аустрија, чија влада од 2027. године намјерава да уведе "Депозит за будућност" с једнократним подстицајем од 500 евра (977 КМ) за свако новорођено дијете, без обзира на држављанство.

Међутим, овај аустријски модел већ се суочава с критикама да погодује богатијима који могу да уплаћују додатна средства, док из тамошњег министарства финансија упозоравају на неизвјесно финансирање и могућност одгађања примјене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.