Њемачка тражи нову спољну политику ЕУ, посљедице и за Балкан

Независне
Foto: Илустрација

БРИСЕЛ, БАЊАЛУКА - С новом њемачком владом, која ових дана почиње с радом, Француска је у европским институцијама добила важног савезника за промјене европске спољне политике, које ће имати великог утицаја и на западни Балкан.

Наиме, Француска је и с Ангелом Меркел, одлазећом канцеларком, покушала наћи начин да се спољна политика ЕУ поједностави, односно да је убудуће за спољнополитичке одлуке у Савјету ЕУ потребна проста већина, а не консензус, као што је сада случај, али Меркелова није прихватала ту идеју. Нова влада, коју ће предводити социјалдемократа Олаф Шолц, много је ближе француској позицији. Како пише европско издање "Политика", већ ових дана би се могао појавити приједлог који би поједноставио неке спољнополитичке одлуке, попут доношења санкција. Према важећим правилима, за одлуку о санкцијама потребан је консензус, док ће, ако прође нови приједлог, за то бити довољна проста већина.

У наредним мјесецима могу се очекивати и приједлози о увођењу одлучивања простом већином и у осталим областима спољне политике, што је Француска, уз још неколико утицајних земаља ЕУ, и до сада заговарала, али сада и уз помоћ Њемачке, најутицајније земље ЕУ, то постаје значајно извјесније.

Према писању "Политика", првенствена намјера овог новог приједлога је да ојача утицај ЕУ у глобалним односима како би се лакше позиционирала у односу на остале глобалне силе, попут Кине, САД и Русије. С обзиром да ниједна земља ЕУ сама не би могла да блокира ниједну спољнополитичку одлуку, то би значило јачи утицај Брисела и брже доношење одлука. Иако се не односи директно на западни Балкан, очигледно је да би једно од подручја гдје би се нови механизми могли примијенити у пракси управо наш регион.

"Једина глобална моћ ЕУ је њена економска снага, али Комисија не може ово средство користити у спољној политици због правила о вету када су у питању санкције и спољна политика. Чак и у ситуацијама када се све земље ЕУ усагласе о увођењу санкција против, рецимо, Русије, поједине владе ЕУ често користе моћ вета да осигурају уступке у неким другим областима или да разводне саму одлуку", истиче "Политико".

Аднан Ћеримагић, аналитичар Европске иницијативе за стабилност, каже за "Независне" да је нова њемачка коалиција у свом споразуму поставила прелазак на гласање о спољнополитичким и безбједносним питањима у Савјету ЕУ кроз квалификовану већину.

"У самом споразуму стоји да ће се то покушати направити кроз давање одређених сигурности мањим земљама да ће њихови интереси бити заштићени. Сама Њемачка ово заговара већ неколико година, али да би до тога дошло, морају се све земље чланице сагласити", наглашава он. Упркос почетним најавама, како он оцјењује, биће тешко постићи ову врсту промјене у пракси.

"Многи у Берлину вјерују како би понуда једне шире лепезе реформи ЕУ, а које се налазе у самом коалиционом уговору и за које у Берлину у претходној влади није било интереса, могла потакнути ЕУ да у оквиру неке шире реформе пристане на промјене начина гласања о вањској и сигурносној политици. Тешко је предвидјети да ли ће то и постићи, нарочито јер заговарају и стварање истинског министарства вањских послова ЕУ", оцјењује он.

Тања Топић, бањалучка аналитичарка, која је добра познаватељка њемачке спољне политике, оцјењује да ће нова њемачка влада, чак и ако не дође до промјене начина одлучивања, сигурно промијенити своју спољну политику, што ће директно значити и промјену спољне политике ЕУ.

"Нова њемачка влада ће дефинитивно напустити курс и однос према проширењу на начин да се жртвује демократија зарад стабилократије, која је доста штете нанијела како ЕУ тако и самим демократијама у овим земљама", нагласила је она.

Топићева очекује да ће нова њемачка влада унутар ЕУ инсистирати на повратку истинским европским вриједностима које су, како истиче, стављене по страни задњих неколико година. Овај курс, како истиче, очекује и када је у питању политика санкција ЕУ као инструмент спољне политике.

"Видјели смо да за сваку одлуку, а у задње вријеме је на столу расправа о санкцијама, треба једногласна подршка свих чланица. Гласови из Њемачке показују да ова држава није за постојећи, важећи принцип и да ће тражити начин да га измијени", каже она.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана