Њемачка на ивици рецесије
БЕРЛИН - Њемачка је колатерална жртва “брегзита” и трговинског рата, слажу се страни економски стручњаци. Након што су из Њемачке, мотора економије цијеле ЕУ, недавно изашле бројке које указују на пад индустријске производње од 5,2 одсто на годишњем нивоу, оглашена је узбуна.
Иако је Њемачка данас најмање задужена земља Европе, с удјелом јавног дуга у БДП-у мањим од 50 одсто и с вишком од 40 милијарди евра у државној благајни, стручњаци страхују да је Њемачка након шест година дотакла ивицу рецесије и забиљежила највећи индустријски пад још од претходне рецесије 2009.
Према писању страних медија, могуће је издвојити три главна разлога за вртоглави пад и опасно успоравање историјски перципиране челично чврсте економије. Узгред речено, ништа мање не забрињава ни чињеница да исте симптоме показује Велика Британија и Италија. Укратко, разлози њемачког пада, према мишљењу аналитичара, своде се на “брегзит”, трговински рат и кризу ауто-индустрије.
Приближава се крајњи рок “брегзита”, 31. октобар, а већина европских економија стрепи. За Њемачку је Велика Британија треће највеће извозно тржиште у Европи, са 92 милијарде долара у извезеној роби у 2018. години. Али, то није све. Према подацима њемачке привредне коморе ДИХК, од трговине између Њемачке и Британије зависи 700.000 радних мјеста.
Њемачке компаније имају око 140 милијарди евра инвестиција у Великој Британији. С друге стране, британске компаније и њихове њемачке филијале запошљавају 270.000 Нијемаца. Спроводећи истраживање на 2.000 њемачких послодаваца, ДИХК је саопштио да 70 одсто њих вјерује да ће им послови у Великој Британији ослабити у 2019. години, а свака осма компанија са операцијом у Британији размишља о томе да пресели своје пословање. Као највеће страхове наводе правну несигурност, али и повећање царинске бирократије и припадајућих трошкова.
Са порастом напетости између Кине и САД Њемачка је постала колатерална жртва. САД и Кина чине велики дио њемачког извоза и готово половину цјелокупне њемачке економије. Али, ствари су и мало комплексније. Иронично, њемачки извозни производи, луксузни аутомобили и прецизне машине биљеже мали пад протока према САД и Кини.
Оно што је трговински рат направио јесте уливање несигурности у њемачке послодавце. Посљедња у низу оцјена Ифо института, који је индекс оптимизма спустио на 5,7 први пут у седам година, али и бучне најаве Трампових царина, утицале су на то да њемачки послодавци устукну и нађу се у зачараном кругу. Не улажу добит и не запошљавају. Иако је у Њемачкој незапосленост на ниских 3,1 одсто, нова запошљавања су стала.
Испорука “Фолксвагенових” аутомобила пала је за 3,3 одсто у јуну у односу на исти период прошле године, објавили су из водеће аутомобилске компаније. BMW је објавио губитке од 1,6 милијарди долара, с падом добити од 78 одсто. Поврх свега, амерички предсједник Трамп је недавно опет изразио спремност за повећање царина на увезене аутомобиле ако не постигне задовољавајући нови трговински споразум са ЕУ.
Иако је Њемачка данас најмање задужена земља Европе и с вишком
“Дизелгејт”
За неке проблеме њемачке ауто-индустрије не могу се кривити трговинске напетости. Након скандала “Дизелгејт”, у којем је само “Фолксваген” платио казни у износу од 25 милијарди долара, ауто-индустрија је под притиском да испуни све ниже границе емисија гасова стаклене баште, под директивом Европске уније.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
