
БЕРЛИН – ЦДУ, ЦСУ и СПД су у априлу постигли су договор о коалиционом споразуму који, између соталог, предвиђа промјене у вези с Bürgergeldоm (социјална помоћ). Наиме, онима који не желе да раде биће смањена новчана помоћ, а онима који одбијају да прихвате посао, помоћ ће бити укинута.
Bürgergeld би требао постати нова основна социјална помоћ за особе у потрази за запослењем. У споразуму стоји: „Свака незапослена особа дужна је активно тражити посао. Агенција за рад (БА) и центри за запошљавање подржаваће их у тим напорима тако што ће свака особа у будућности добити особну понуду савјетовања, подршке и посредовања.“
- Свака особа начелно може живјети како жели - изјавио је Тхорстен Фрaj, шеф Канцеларије канцелара, у интервјуу за Билд поводом почетка рада нове владе. Али одмах је додао ограничење: "Али важно је да то не буде на рачун других.“
Његова порука циља посебно једну групу - кориснике грађанске накнаде (Bürgergeld). Фрaj је нагласио да они који могу радити и здрави су, „морају за тај приход и радити“. За њега је то, како каже, „апсолутно нормалан случај“.
Фрaj је тиме подржао ЦДУ-ову линију која већ дуго тражи већу обвезу радне активације за кориснике помоћи, посебно у случају тзв. „тоталних одбијача рада“, који упркос понуди посла упорно одбијају запослење.
Према статистикама Савезне агенције за рад, такви су случајеви ријетки - током цијеле 2024. забиљежено је нешто више од 23.000 санкција због одбијања рада. Нема јасних података о томе колико је људи погођено вишеструким казнама или потпуним укидањем помоћи.
Упркос малом броју стварних случајева,ЦДУ и ЦСУ су с СПД-ом договорили строже казне: ко више пута одбије „прихватљиву понуду за рад“, може остати без икакве накнаде.
С повратком првенства посредовања, запошљавање има предност пред образовањем и квалификацијама, чак и ако то дугорочно не води стабилној интеграцији на тржиште рада. Честа посљедица: људи завршавају у слабо плаћеним пословима, и даље зависни о помоћи.
Када реформа ступа на снагу?
На питање када ће реформа грађанске накнаде ступити на снагу, Фрaj није дао тачан датум.
- Залажем се за то да нас карактерише дјеловање - рекао је за Билд.
Истиче да све мора проћи кроз коалиционе договоре, парламент, али и опозицију и Бундесрат.
Стандардна процедура за законске приједлоге траје 23 седмице, што значи да би нова правила могла ступити на снагу најраније почетком септембра, а највјероватније у октобру или новембру 2025.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.