Њемачка 2030. почиње са рударењем литијума?

БЕРЛИН - Њемачка компанија „Цинвалд литијум“ представила је планове експлоатације тог метала на граници са Чешком. Локални активисти су скептични. Најављују да ће се повезати са противницима рударења литијума из Србије.

Рударење литијума би у Њемачкој могло да почне 2030. Како је показала прелиминарна студија изводљивости компаније „Цинвалд литијум“ (Zinnwald Lithium), експлоатација тог ријетког метала технички је могућа и економски би требало да буде рентабилна.

Ради се о трећем по величини планираном пројекту рударења литијума у Еуропи – након Јадра (Србија) и Циновеца (Чешка). Циљ је, како наводи директор компаније Марко Улиг, „одрживо копање“ те сировине на дубини између 100 и 400 метара испод села у којем живи нешто мање од 400 становника.

Улиг је овог понедељка (31. март) локалним мјештанима представио прелиминарну студију изводљивости, а одговарао је и на њихова питања. Рудник литијума у Цинвалду би, како је навео, могао да буде у погону око 70 година.

- У просторијама Улигове фирме у Алтенбергу у понедељак увече окупило двјестотинак мјештана. Неки од њих кажу да се боје могућих посљедица рудника за њихове животе, имовину и околину. Неки који се баве туризмом страхују да гости жељни мира у тај идилични крај убудуће неће навраћати у страху од подземних детонација и тешке механизације – пише Дојче Веле. 

Њемачка компанија „Цинвалд литијум“ представила је планове експлоатације тог метала на граници са Чешком. Локални активисти су скептични. Најављују да ће се повезати са противницима рударења литијума из Србије.

Рударење литијума би у Њемачкој могло да почне 2030. Како је показала прелиминарна студија изводљивости компаније „Цинвалд литијум“ (), експлоатација тог ријетког метала технички је могућа и економски би требало да буде рентабилна.

Ради се о трећем по величини планираном пројекту рударења литијума у Еуропи – након Јадра (Србија) и Циновеца (Чешка). Циљ је, како наводи директор компаније Марко Улиг, „одрживо копање“ те сировине на дубини између 100 и 400 метара испод села у којем живи нешто мање од 400 становника.

Улиг је овог понедељка (31. март) локалним мјештанима представио прелиминарну студију изводљивости, а одговарао је и на њихова питања. Рудник литијума у Цинвалду би, како је навео, могао да буде у погону око 70 година.

- У просторијама Улигове фирме у Алтенбергу у понедељак увече окупило двјестотинак мјештана. Неки од њих кажу да се боје могућих посљедица рудника за њихове животе, имовину и околину. Неки који се баве туризмом страхују да гости жељни мира у тај идилични крај убудуће неће навраћати у страху од подземних детонација и тешке механизације – пише Дојче Веле. 

Пројекат у Цинвалду од стране ЕУ није проглашен за стратешки важан у складу са Европским актом о критичним сировинама (ЦРМА). Циљ тог закона је да се обезбједи сигурно и одрживо снабдјевање индустрије ЕУ критичним сировинама као што је литијум.

Одлука Европске уније ни на који начин неће утицати на реализацију пројекта у Цинвалду, тврди Улиг и напомиње да је комплетна калкулација експлоатације литијума у том малом мјесту направљена прије усвајања ЦРМА. „Одлучујућа ће бити потражња“, каже. А она би, како показују неке пројекције, до 2030. могла вишеструко да порасте.

Пројекат копања литијума на граници са Чешком зато је од стратешког значаја за Њемачку. Савезна влада у Берлину и власти покрајине Саксоније државним подстицајима помажу реализацију тог пројекта. Литијум је једна од кључних сировина која се користи за производњу батерија за електричне аутомобиле или паметних телефона.

Улиг је укупне трошкове пројекта до тренутка покретања производње процијенио на милијарду евра. У погону за прераду руде „цинвалдит“ (зиннwалдит) у мјесту Либенау, компанија Цинвалд литијум у првој фази жели годишње да производи и до 18.000 тона литијум-хидроксида потребног за батерије. То би било довољно за око 800.000 батерија просјечне величине.

У другој фази спомиње се количина од 35.000 тона литијума-хидроксида годишње, а то би значило вађење око три милиона тона руде из утробе Земље.

Елке Хелбиг из Грађанске иницијативе Беренштајн за ДW каже да још увек постоји веома много непознаница око пројекта у Цинвалду. „На примјер, уопште није јасно одакле би требало да дође вода потребна за пројекат, од рударења, до обраде руде.“

Активисткиња из Беренштајна сматра да ће рудник, ако икада проради, у огромној мјери да промјени животе људи на југу Саксоније: „Ми се боримо око тога да се у читавом региону прошири свијест о томе шта ће то да значи за комплетну општину Алтенберг ако се овдје годишње буде копало 3,2 милиона тона руде. Сматрамо да је овај пројект предимензиониран и зато смо и критични према њему.“

У Грађанској иницијативи Беренштајн страхују да би рудник на крају могао да буде и много већи него што се то изворно планирало. Прије пет година се, наиме, спомињало копање око пола милиона тона руде на годишњем нивоу. Та количина најприје је порасла на милион и по тона, а сада се спомиње три милиона тона годишње – с катастрофалним посљедицама по животну средину, како тврде активисти.

Планирани пројекат рударења литијума у Цинвалду у међувремену је ујединио четири грађанске иницијативе које дјелују на том подручју. Оне заједнички координирају своје акције, а како за ДВ каже Јенс Вебер из Зелене лиге, повезују се с истомишљеницима и из других европских земаља:

- Ми смо већ почели да се повезујемо с људима из других региона у Европи који су погођени рударењем – са Србијом, Румунијом, Португалијом. С тим смо почели прије одлуке ЕУ о стратешки важним пројектима око критичних сировина. Само заједно смо јаки и заједно ћемо успјети да ограничимо пљачку ресурса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.