Николић: Убеђујем патријарха да организујемо посету папе

Београд - Православни хришћани су у опасности да изгубе живот ако јавно испољавају вјеру у многим земљама, поготово онима у којима предњачи ислам.

То је у интервјуу за Спутњик рекао предсједник Србије Томислав Николић који је упозорио да не смије доћи до ситуације да се хришћанство поново проповједа у подрумима.

"Јединство хришћана је данас веома потребно јер су хришћани, неки мање, неки више — угрожени. Очигледно је да ми морамо да сарађујемо много више, много интензивније да не дође до ситуације да у подрумима поново исповедамо хришћанство. То би требало институционално да се организује", рекао је Николић.

Он је истакао да не може да утиче на то како ће односи у хришћанству даље да се развијају пошто не проповједа вјеру већ само живи у њој, али се бави послом који на неки начин зависи од тога какви су односи у хришћанству.

"Не знам да ли су морали толико да се раздвоје, да поделе народ, да хришћанство мора да трпи ударе хиљаду година, чега нема у другим религијама, или су то могли раније да превазиђу — не знам, али тренутно посматрам ствари овако, веома субјективно, као председник Србије која зависи од става Ватикана кад је реч о такозваној независности Косова и Метохије. Тај став је негативан, знам да га следе многе католичке земље у свету и томе је била посвећена моја посета Ватикану прошле године, кад сам се уверио да римски папа остаје чврсто при таквом ставу, јер врло добро зна шта би то значило. Ја сам покушавао да убедим и његову светост патријарха српског и владике да би смо могли да организујемо посету римског папе Србији из два разлога, не да миримо религије, није то моје, али као председник државе размишљао сам о канонизацији Алојзија Степинца, која је што се хрватске католичке цркве тиче ту пред нама, а што се нас тиче, не би требало да се деси зато што би то био први светац кога православље не би признало у католичанству или обрнуто, католичанство у православљу", истакао је Николић.

Предсједник Србије је додао да је други разлог Косово и Метохија.

"Тада сам из медија сазнао да је ипак одлучујуће сачекати став патријарха московског и целе Русије, иако се васељенски патријарх већ срео са римским папом, иако је и у Грчкој папа боравио, иако је био и у Републици Српској, и ја сам онда рекао да о томе траба сами да одлучујемо али да је веома битно мишљење московског патријарха и да с њим треба разговарати пре тога. Схватио сам да је СПЦ била изненађена вешћу о сусрету патријарха и папе и да је ту закаснила, могла је да предњачи у том успостављању бољих односа који су нам неопходни зато што кад се мисли на подруме, заиста је у многим земљама, поготову у оним у којим ислам предњачи по броју верника, и хришћани у великој мери православни, у опасности су да изгубе живот где год буду јавно испољавали своју веру. То подсећа на начин на који су се Римљани обрачунавали с хришћанством и да се то вратило после толико година. Дакле, тај сусрет је изванредан потез, тим пре што је папа, потпуно отворено и јасно, и мада то није нико очекивао, рекао да је Владимир Путин данас заштитник хришћанства. Тако нешто рећи, и да то не представља основ за ублажавање неспоразума и гледања на веру, то само може човек који не живи на земљиној кугли. Свако ко живи на земљи свестан је да што пре треба да буду успостављени добри односи. Наравно нити ћу ја после тога постати католик, нити ће католици постати православци. Остаћемо да живимо на два острва, али важно је да можемо да упутимо једни другима помоћ", напоменуо је Николић.

Он је истакао да сарађује са Српском православном црквом, да "они дају савет, да он користи њихова искуства, али да они некад морају да убрзају, јер ако кола стоје, ништа не може да се деси".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.