Нијемци траже тачан број жртава зида

Берлин - Њемачка је обиљежила 51. годишњицу од почетка градње Берлинског зида, који је све до 9. новембра 1989. године, скоро три деценије, био симбол подјеле Њемачке.

Колико је на том зиду погинуло људи питање је на које њемачки историчари још нису дали коначан одговор.

Њемачки канцелар Ангела Меркел је поздравила нови истраживачки пројекат који треба да утврди колико је тачно било жртава на тадашњој граници између двије Њемачке, изјавио је портпарол Владе Стефан Цајбер, пренијела је "Ал-Џазира".

Он је казао да је на Берлинском зиду најмање 136 људи изгубило животе, а колико је тачан број жртава био, треба, како је навео, да утврди нови истраживачки пројекат који је прије неколико дана кренуо под називом "Жртве граничног режима Источне Њемачке".

Подаци кажу да постоје докази о најмање 136 људи који су погинули покушавајући да пређу Берлински зид, а посљедња сазнања истраживача говоре да је можда настрадало и 245 људи.

Ида Цикман, која је само неколико дана послије подизања првих бодљикавих жица, 22. августа 1961. године, изгубила живот, важи за прву жртву Берлинског зида, а први убијени Нијемац у покушају преласка на другу страну је Линтер Литфин, погинуо 24. августа 1961. године, док је посљедња жртва Крис Гефрој убијен 5. новембра, само три дана прије пада Берлинског зида.

Међу жртвама зида било је и најмање петоро дјеце која су се утопила у ријеци Шпре покушавајући да препливају на другу страну, пише њемачка штампа, подсјећајући на 13. август 1961. године, када је почела градња, и то само два мјесеца након што је тадашњи шеф злогласног "Штазија" (обавјештајне службе Демократске Републике Њемачке - ДДР) Валтер Улбрихт рекао да нико нема намјеру да гради зид.

Медији пишу да је изгледа прави разлог за подизање Берлинског зида саопштио тадашњи шеф совјетске Комунистичке партије Никита Хрушчов, када је, према подсјећањима, поставио контрапитање:

- А шта је требало да учиним? Само прошлог мјесеца је 30.000 људи напустило Источну Њемачку.

У пропаганди источноњемачког комунистичког режима зид је, међутим, остао симбол антифашистичке бране од рата, који је припремао Запад, подсјећају аналитичари.

Зид, чија је градња трајала неколико година, каже статистика, коштао је више од 1,5 милијарди тадашњих марака и био симбол подјеле Њемачке и симбол непремостиве границе између богате браће на западу и сиромашне на истоку.

Зид је био дуг 155 километара и четири метра висок, а око 11.500 војника га је држало на оку.

Иако су источноњемачке комунистичке власти строго контролисале зид, Нијемци су увијек изнова покушавали да пређу на другу страну, довијајући се и пребацујући на разне начине, а један од честих били су покушаји да се премости ријека Шпре.

Пад Берлинског зида је за многе становнике некадашњег ДДР-а, како пише штампа, био један од најсрећнијих догађаја.

Подсјећања

Њемачка са око 83 милиона становника данас представља водећу земљу Европске уније, а подсјећања на вријеме Источне Њемачке код многих изазивају болне успомене на комунизам и прогоне, али и нешто љепше емоције и сјету на прохујалу сигурност радног мјеста у државним службама или вожњу трабантима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.