Нијемци не желе нови Берлински зид

БРЕМЕН - Савезна Република Њемачка јуче је обиљежила Дан уједињења, односно двадесет година од уклањања вјештачке границе између западне и источне Њемачке, што је историјски догађај, који је формално означио крај "хладног рата" између Запада и Истока, односно блокова.

Симболичан заокрет се заправо десио годину раније, када је између 8. и 9. новембра 1989. године срушен 156 километара дуги Берлински зид, који је скоро три деценије дијелио тај град и земљу на источни и западни дио, пренио је РТС.

Зид је представљао "гвоздену завјесу", симбол дубоких политичких и војних подјела између два блока, земаља чланица NATO-а и чланица Варшавског уговора.

Уз присуство водећих њемачких политичара и гостију из свијета у Бремену је одржана централна прослава дана немачког уједињења. Сваке године прославу организује она савезна покрајина која предсједава Бундесратом, горњим домом парламента.

На званичној церемонији говорио је предсједник државе Кристијан Вулф, што је његов први значајан наступ од избора у мају ове године.

Свечаности је присуствовала и канцеларка Aнгела Меркел, предсједници влада њемачких савезних покрајина, некадашњи политичари Њемачке Демократске Републике, као и високи представници Европске уније.

- Датум када је срушен Берлински зид је најљепши дан у историји Њемачке. Ми никада нећемо заборавити наше сусједе и савезнике, који су омогућили уједињење двије Њемачке - изјавила је канцеларка Aнгела Меркел поводом обиљежавања 20. годишњице пада Берлинског зида.

Свечаност у Бремену праћена је и великом уличном прославом која је отворена у суботу увече и на којој учествују истакнути њемачки музичари.

Уједињење двије Њемачке дочекано је са олакшањем и националним романтизмом и у Бону и у Берлину. Aли уклањање стварних граница и подјела између богатог запада и сиромашног истока није ишла ни брзо ни глатко, као што се то у почетку вјеровало. Процес није окончан ни послије двије деценије.

Међу Нијемцима се и даље јавља питање да ли је то било стварно уједињење двије државе или је западна Њемачка припојила државу на истоку?

- Уједињење је била жеља већине тадашњих источних Нијемаца. Уједињење није био "аншлус", како га неки описују и данас - објаснила је канцеларка Меркел, употријебивши при том израз који је обично довођен у везу са Хитлеровом анексијом Aустрије 1938. године. Меркелова је рођена у источној Њемачкој, гдје се и школовала. Политичку каријеру је направила послије уједињења двије државе.

Пад "гвоздене завесе" је и на међународном плану имао снажан утицај. Отворен је дијалог између Истока и Запада, почела је да се ствара клима повјерења и сарадње.

Уједињење двије Њемачке је, такође, подстакао процес брисања граница унутар западне Европе, који је 1985. године отпочео потписивањем Шенгенског уговора. У годинама које су услиједиле уведен је безвизни режим, не само унутар ЕУ, него и са државама које су на путу интеграција са Унијом.

Aнкете

Најновије анкете показују да 88 одсто Нијемаца на некада социјалистичком истоку и 82 одсто на западу сматрају да је уједињење било исправно.

Aнкета коју је почетком септембра спровела добротворна организација Народна солидарност потврдила је да процес стварног уједињења још није окончан: 11 одсто испитаних на западу и девет одсто на истоку и данас "жали за зидом".

Студија је такође показала да се четвртина грађана на истоку још не осјећају "као прави грађани Савезне Републике Њемачке".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.