Нијемци би опет да уведу визе за Србију и БиХ Т

Балканци врше екстремно велике злоупотребе права на азил и зато је потребан визни режим, између осталог и са Србијом.

То је став премијера Владе Баварије и лидера Хришћанско-социјалне уније Хорста Зехофера, који је изнио за лист Минхнер меркур.

"Нама је потребна визна обавеза за Србе, Црногорце, Македонце, Босанце и Албанце", рекао је Зехофер и додао да би Европска комисија, која се тако интензивно брине о плановима за увођење путарина, могла нађе да се у истој мјери побрине и за заштиту европских граница.

Зехофер је, на питање да ли би министри унутрашњих послова, у питању избјеглица, требало оштрије да дјелују, рекао да би се повратак одбијених азиланата морао јаче него до сада да спроводи и да би у Њемачкој, најкасније до септембра, више балканских земаља требало да буде проглашено земљама сигурног поријекла, како би се онда брже могли враћати одбијени подносиоци захтјева за азил.

Зехофер је, при том, нагласио, да се он увијек залаже за солидарност и хуманост.

"Ми морамо, међутим, овдје правити разлику између људи којима је стварно потребна заштита, као на примјер оних из Сирије и оних, који код нас немају никакву перпективу останка, пошто су дошли из земаљла у којима нема основа за бјежање, као на примијер, из балканских држава", рекао је Зехофер.

Коментаришући расположење Бавараца према азилантима и избјеглицама, Зехофер је рекао да је већ мјесецима постојао један невјероватан талас спремности да се помогне, али да се ситуација променила и то, управо, због балканских земаља.

"Стално растући број подносилаца захтјева за азил, од којих су многи без шансе да остану, довела је до преоптерећења у многим мјестима.У градовима као што су Пасау и Розенхајм долазе људи без престанка, па и малољетна дјеца без пратње.Баварска је због свог географског положаја изузетно на удару.Примјећује се-расположење (грађана) се промјенило, управо због екстремно високог броја злоупотребе азила из балканских држава, рекао је Зехофер.

Он је критиковао став о азилантима шефа државе Јоахима Гаука који је у једном предсједничком говору позвао Нијемце на више отоврености према избјеглима и подсјетио да је Њемачка послије рата примила многе протјеране.

"Знам из многих разговора са савезима протераних да они таква поређења не слушају радо. Узроци су сада другачији-сада се ради и о огромним злоупотребама. Сматрам непримјереном ту дискусију", рекао је шеф СЦУ, "сестринске партије" свењемачке Хришћанско-демократске уније коју води канцелар Ангела Меркел.

Док је по питању азиланата Зехофер критиковао Гаука, дотле је похвалио Меркелову да је ситуацију озбиљно схватила и, на опаску новинара, да она о томе никада не говори, рекао да то не значи да је није схватила.

"Она ради са нама у правом смијеру", рекао је шеф ЦСУ о Меркеловој и азилантима.

Зехофер није, међутим, први њемачки политичар који је захтјевао преиспитивање безвизног режима са Србијом због великог броја лажних азиланата који оптерећују њемачки буџет и још прије пет година су се чули такви захтјеви, када су, углавном Роми, из Србије и Македније у огромном броју долазили, тражећи азил.

Њемачка штампа је тада писала да су неки подносиоци захтјева за азил из Србије и Македоније, који су одбијени, говорили властима да су они доведени у Њемачку као путничке групе, у аутобусима, да би се докопали новца из државног програма за помоћ.

Почетком ове године су, међутим, грађани Косова, у једној лавини азиланата која је долазила организовано у Њемачку, изазвали велике политичке дискусије.

Из њемачке покрајине Хесен, центра банкарске и финансијске моћи, речено је да они не желе више примају да азиланте са Косова и Албаније распоређују их по општинама и захтјевано да се азилантски поступак у њиховим случајевима тако убрза, да се ти људи, што је могуће прије, врате својим кућама.

Ово је у једној декларацији захтјевао министар за социјалну политику Хесена Штефан Гритнер.

И Гритнер је, као дас Зехофер, свој захтјев образложио ставом да покрајина мора при расподјели диференцирати азиланате, како се комуне не би преоптеретиле.

"Расподјела азиланата по комунама има смисла само онда, ако подносилац захтјева за азил има шансе да перспективу останка", рекао је Гритнер и додао да азиланти са Косова и из Албаније немају практично никакве шансе да им се призна статус азиланта.

Гритнер је нагласио да високи број азиланата са Косова и из Албаније тешко оптерећује лагере за прихват и да је Хесен, због своје географске позиције примио огроман број азиланата.

Он је нагласио да је од јануара до априла ове године чак 60 000 људи са Косова и Албаније дошло у Њемачку.

Њемачка статистика показује да је међу десет земаља, одакле стиже највише захтјева за азил - пет са Балкана.Ту се ради о Албанији, Србији, Косову, Македонији и БиХ.

Када је о Србији ријеч, она је лане у Њемачкој проглашена сигурном земљом, односно, земљом сигурног поријекла, што значи да су захтјеви за азил њених грађана у принципу неосновани, али се појединачно могу потврдити.

Поред Србије, таквим земљама проглашене су и Македонија и БиХ, чиме се потврђује да у све те три балканске земље нема ни политичког мучења, ни прогона, ни злостављања политичких неистомишљеника, па тиме ни основних разлога за подношењем захтјева за азил.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.