Независност Шкотске би уздрмала Европу и свијет

Београд - Референдум о независности Шкотске од Британије 18. септембра имаће огроман утицај на немирне регионе у Европи и свијету, а, без обзира на његов исход, шкотској и британској Влади предстоје дуги преговори о будућим односима, оцјењују спољнополитички аналитичари.

Аналитичар Предраг Симић сматра да ће унионисти однијети побједу на референдуму и да би било велико изненађење да Шкоти  већином заокруже "да" за независност.

"Узбуђење је донела најновија анкета која говори да је 51 одсто Шкота за отцепљење због чега се читава лондонска номенклатура преселила у Единбург и Глазгов не би ли покушала новим уступцима и понудама да утиче на исход гласања", објашњава Симић у изјави Танјугу.

Он напомиње да су заправо економски интереси "главни улог у игри" око независности јер би у случају евентуалног отцјепљења Шкотске у њеним рукама остали сви извори британске нафте и гаса.

"С обзиром да Британија има више од 51 милиона становника, а Шкотска 5,5 милиона - само се намеће да би Шкоти 'седели' на руднику црног злата. За колико би Шкоти добили, за толико би Британија изгубила", истиче он.

Оцјењујући да ће референдум имати огроман значај, Симић наводи да би независност Шкотске битно пореметила односе не само у Британији, него и у Европи и свијету с обзиром на улогу те земље "коју игра у односима између САД и Европе".

Симић наводи да је у овом тренутку тешко сагледати све посљедице  "шкотског - да" на референдуму, али истиче да би такав исход "сигурно повукао" за собом европске регионе који се боре за отцјепљење, попут Баскије, Каталоније, Трансилваније, али и друге у свијету.

"То је вирус на који ниједна земља није имуна, па ни моћно Уједињено Краљевство. Ако је сепаратизам могућ у централној земљи западног света, не видим шта би га даље спречило ни другде у Европи. Тада бисмо ушли у крајње неизвестан свет који на жалост ми у бившој Југославији јако добро познајемо", упозорава Симић.

Он даље објашњава да би отцјепљењем Шкотске, Европа била дубоко уздрмана не само са тог становишта, већ и због питања енергетских залиха које се налазе у том дијелу Европе.

Због тога, како каже, притисци на Единбург не стижу само из Лондона, већ и из Европске уније која је раније саопштила да Шкотска не може да рачуна на аутоматски пријем.

У случају да Шкотска изгласа останак у заједници, и узбуркани региони ће се умирити, али, како Симић сматра, само привремено - док ће притисак остати у читавој ЕУ, а по први пут ће се показати и "Ахилове пете" британске државе и поред тога што је стална чланица Савјета безбједности УН и дио "велике тројке" ЕУ.

Коментаришући да ли би независност Шкотске водила њеној изолацији у Европи и свијету, Симић одговара одрично.

"Велика Британија је позната по томе што је умела да ствара империје и што је умела да их трансформише. И кад се Индија 1947. одвојила, Британија није ратовала него је схватила да је време империје прошло", наводи он.

Симић оцјењује да би можда Лондон био први који би признао Шкотску и настојао да пронађе прагматично рјешење које не би ни Шкотску изоловало, а ни Британију лишило нафте и гаса у Сјеверном мору.

Истраживач Института за међународну политику и привреду Срђан Кораћ каже да је тешко прогнозирати исход референдума, али истиче да ће резултат бити  тијесан и то са разликом од свега неколико процената за побједнички табор.

"Чак и да буде изгласана независност, то само по себи неће ујединити шкотско друштво јер ће увек постојати значајан број грађана који ће желети да остане у тесним везама са остатком Британије", наводи Кораћ, који већ годинама изучава уређење Британије и тежње Шкотске националне странке за отцјепљењем.

Он подсјећа на јаку економску аргументацију за независношћу која чини суштину кампање националиста.

"Националисти тврде да би Шкотска као независна држава остваривала бруто друштвени производ по глави становника који би био знатно већи него у остатку Британије, једино би био већи у Лондону и југоисточној Енглеској који су познати као региони са најимућнијим људима", наводи Кораћ.

Он напомиње да је њихов аргумент и то што Шкотска има најмању стопу незапослености у земљи, док су "вјетар у леђа" за независност резерве нафте и гаса које су процјењују на 1.800 милијарди евра, а није занемарљиво и то што се једна четвртина укупног потенцијала ЕУ од плиме и вјетра налази управо у Шкотској.

Кораћ каже и да двије стране треба да се припреме на дуге преговоре кад се покрене питање британског јавног дуга и колики је тачно удио Шкотске у њему.

Осим економских разлога, тежње Шкота за независношћу леже и у "традиционалном неповјерењу" према Конзервативној странци, чији лидер је и данас премијер Британије.

Кораћ подсјећа на лоше одлуке конзервативних влада у Лондону на штету Шкота још од Другог свјетског рата, а најупечатљивији примјер је била влада премијерке Маргарет Тачер чије одлуке су "затвориле велику индустрију и шкотска бродоградилишта".

Што се тиче аутоматског пријема Шкотске у ЕУ, Кораћ каже да је шкотски премијер Алекс Салмонд "ухваћен у лажи" кад је тврдио да је добио званично правно мишљење Европске комисије о аутоматском чланству.

"Земља која би прва гласала против пријема независне Шкотске је Шпанија и премијер Маријан Рахој је најавио да Мадрид неће подржати пријем отцепљених региона", подсјетио је Кораћ.

Он упозорава да би изгласавање независности могло да подстакне Каталонце у Шпанији да истрају на свом путу осамостаљења јер тај случај има много сличности са шкотским, а везан је за степен развијености и степен изграђености етничког идентитета.

Кораћ закључује да, без обзира на исход референдума, властима у Единбургу и Лондону предстоје дуги преговори око будућег уређења Уједињеног Краљевства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.